9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Али нећу вам затајити, браћо, да оцеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
2И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
3И сви једно јело духовно једоше;
4И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која иђаше за њима: а стијена бјеше Христос.
5Али многи од њих не бијаху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
6А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што жељеше.
7Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: сједоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
8Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
9Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
10Нити да вичемо на Бога, као неко од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
11Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које пошљедак свијета дође.
12Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
13Друго искушење не дође на вас осим човјечијега; али је вјеран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднијети.
14Зато, љубазна браћо моја, бјегајте од идолопоклонства.
15Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
16Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова?
17Јер смо један хљеб, једно тијело многи; јер сви у једноме хљебу имамо заједницу.
18Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нијесу ли заједничари олтара?
19Шта дакле говорим? да је идол што? или идолска жртва да је што?
20Није; него што жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
21Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједнице у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
22Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од њега?
23Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
24Нико да не гледа што је његово, него сваки да гледа што је другога.
25Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујете савјести ради;
26Јер је Господња земља и што је на њој.
27Ако ли вас ко од невјерника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савјести ради.
28Ако ли вам пак ко рече: ово је идолска жртва, не једите ради онога који вам каже, и ради савјести; јер је Господња земља и што је на њој.
29Али не говорим за савјест твоју, него другога; јер зашто да моју слободу суди савјест другога?
30Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за што ја захваљујем?
31Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините.
32Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
33Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многијех, да се спасу.