1У то вријеме пак дођоше неки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем.
2И одговарајући Исус рече им: мислите ли да су ти Галилејци били најгрјешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?
3Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?
5Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
6Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
7Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета?
8А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
9Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину.
10А кад учаше у једној зборници у суботу,
11И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити.
12А кад је видје, дозва је Исус и рече јој: жено! опроштена си од болести своје.
13И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
14А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни.
15А Господ му одговори и рече: лицемјере! сваки од вас у суботу не одрешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
16А ову кћер Авраамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни?
17И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела.
18А он им рече: какво је царство Божије? и како ћу казати да је?
19Оно је као зрно горушичино, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
20Опет рече: какво ћу казати да је царство Божије?
21Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
22И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
23Рече му пак неко: Господе! је ли мало онијех који ће бити спасени? А он им рече:
24Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи:
25Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте.
26Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си.
27А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; отступите од мене сви који неправду чините.
28Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе напоље истјеране.
29И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему.
30И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи.
31У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32И рече им: идите те кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцијељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу.
33Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
34Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте!
35Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: нећете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње.