1У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.
2Она бјеше у почетку у Бога.
3Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало.
4У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима.
5И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе.
6Посла Бог човјека по имену Јована.
7Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују кроза њ.
8Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело.
9Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет.
10На свијету бјеше, и свијет кроза њ поста, и свијет га не позна.
11К својима дође, и своји га не примише.
12А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово,
13Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
14И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца.
15Јован свједочи за њега и виче говорећи: овај бјеше за кога рекох: који за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше.
16И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
17Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
18Бога нико није видио никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави.
19И ово је свједочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: ко си ти?
20И он призна, и не затаја, и призна: ја нијесам Христос.
21И запиташе га: ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: нијесам. Јеси ли пророк? И одговори: нијесам.
22А они му рекоше: ко си? да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе?
23Рече: ја сам глас онога што виче у пустињи: поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
24И бијаху посланици од фарисеја,
25И запиташе га говорећи му: зашто дакле кршћаваш кад ти нијеси Илија ни пророк?
26Одговори им Јован говорећи: ја кршћавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
27Он је онај што ће доћи за мном, који бјеше преда мном; коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој.
28Ово би у Витанији преко Јордана гдје Јован кршћеваше.
29А сјутрадан видје Јован Исуса гдје иде к њему, и рече: гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета.
30Ово је онај за кога ја рекох: за мном иде човјек који преда мном постаде, јер прије мене бјеше.
31И ја га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
32И свједочи Јован говорећи: видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему.
33И ја га не знадох; него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом светијем.
34И ја видјех и засвједочих да је овај син Божиј.
35А сјутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његовијех,
36И видјевши Исуса гдје иде, рече: гле, јагње Божије.
37И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38А Исус обазревши се и видјевши их гдје иду за њим, рече им: шта ћете? А они му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) гдје стојиш?
39И рече им: дођите и видите. И отидоше, и видјеше гдје стајаше; и осташе у њега онај дан. А бијаше око деветога сахата.
40А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за њим бијаше Андрија брат Симона Петра;
41Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: ми нађосмо Месију, које значи Христос.
42И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
43А сјутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: хајде за мном.
44А Филип бјеше из Витсаиде из града Андријина и Петрова.
45Филип нађе Натанаила, и рече му: за кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
46И рече му Натанаило: из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: дођи и види.
47А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: ево правога Израиљца у коме нема лукавства.
48Рече му Натанаило: како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом.
49Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.
50Одговори Исус и рече му: што ти казах да те видјех под смоквом зато вјерујеш; видјећеш више од овога.
51И рече му: заиста, заиста вам кажем: отселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човјечијему.