9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум дакле надима, а љубав поправља.
2Ако ли ко мисли да што зна, не зна још ништа као што треба знати.
3А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.
4А за јело идолскијех жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема другога Бога осим јединога.
5Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:
6Али ми имамо само једнога Бога оца, од којега је све, и ми у њему, и једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све, и ми кроза њ.
7Али нема сватко разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савјест њихова, слаба будући, погани се.
8Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.
9Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.
10Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви гдје сједиш за трпезом, неће ли његова савјест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?
11И с твога разума погинуће слаби брат, за којега Христос умрије.
12Тако кад се гријешите о браћу, и бијете њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.
13Зато ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса довијека, да не саблазним брата својега.