9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: ако се не обрежете по обичају Мојсијеву, не можете се спасти.
2А кад поста распра, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старјешинама у Јерусалим за ово питање.
3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старјешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.
5Онда усташе неки од јереси фарисејске који бијаху вјеровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповједити да држе закон Мојсијев.
6А апостоли и старјешине сабраше се да извиде ову ријеч.
7И по многом вијећању уста Петар и рече: људи браћо! ви знате да Бог од првијех дана изабра између нас да из мојијех уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да вјерују.
8И Бог, који познаје срца, посвједочи им и даде им Духа светога као и нама.
9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вјером срца њихова.
10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, којега ни оцеви наши ни ми могосмо понијети?
11Него вјерујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповиједаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: људи браћо! послушајте мене.
14Симон каза како Бог најприје походи и прими из незнабожаца народ к имену својему.
15И с овијем се ударају ријечи пророка, као што је написано:
16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
18Богу су позната од постања свијета сва дјела његова;
19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20Него да им се заповједи да се чувају од прилога идолскијех и од курварства и од удављенога и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21Јер Мојсије има од старијех времена у свијем градовима који га проповиједају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22Тада нађоше за добро апостоли и старјешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23И написаше рукама својима ово: Апостоли и старјешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас ријечима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповједисмо;
25Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазнијем нашијем Варнавом и Павлом,
26С људима који су предали душе своје за име Господа нашега Исуса Христа.
27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и ријечима казати.
28Јер нађе за добро свети Дух и ми да никаквијех тегоба више не мећемо на вас осим овијех потребнијех:
29Да се чувате од прилога идолскијех и од крви и од удављенога и од курварства, и што нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31А кад прочиташе, обрадоваше се утјеси.
32А Јуда и СИла, који и пророци бијаху, многијем ријечима утјешише браћу и утврдише.
33И пошто бише онамо неко вријеме, отпустише их браћа с миром к апостолима.
34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповиједаху ријеч Господњу с многима другијем.
36А послије неколико дана рече Павле Варнави: хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свијем градовима по којима проповиједасмо ријеч Господњу како живе.
37А Варнава шћаше да узму са собом Јована прозванога Марка.
38Павле пак говораше: онога који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дјело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божијој од браће.
41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.