9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сахат.
2И бијаше један човјек хром од утробе матере своје, којега ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;
3Који видјевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.
4А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: погледај на нас.
5А он гледаше у њих мислећи да ће му они што дати.
6А Петар рече: сребра и злата нема у мене, него што имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.
7И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.
8И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.
9И видјеше га сви људи гдје иде и хвали Бога.
10А знадијаху га да онај бјеше што милостиње ради сјеђаше код Краснијех врата црквенијех, и напунише се чуда и страха за то што би од њега.
11А кад се исцијељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у тријем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се.
12А кад видје Петар, одговараше људима: људи Израиљци! што се чудите овоме? или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде?
13Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца нашијех, прослави сина својега Исуса, којега ви предадосте и одрекосте га се пред лицем Пилатовијем кад он суди да га пусти.
14А ви свеца и праведника одрекосте се, и испросисте човјека крвника да вам поклони;
15А начелника живота убисте, којега Бог васксре из мртвијех, чему смо ми свједоци.
16И за вјеру имена његова овога, кога видите и познајете, утврди име његово; и вјера која је кроза њ даде му цијело здравље ово пред свима вама.
17И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши.
18А Бог како напријед јави устима свију пророка својијех да ће Христос пострадати, изврши тако.
19Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од гријеха својијех, да дођу времена одмарања од лица Господњега,
20И да пошље напријед нареченога вам Христа Исуса,
21Којега ваља дакле небо да прими до онога времена кад се све поправи, што Бог говори устима свију светијех пророка својијех од постања свијета.
22Мојсије дакле оцевима нашијем рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже.
23И биће да ће се свака душа која не послуша тога пророка истријебити из народа.
24А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.
25Ви сте синови пророка и завјета који учини Бог с оцевима вашијем говорећи Аврааму: и у сјемену твојему благословиће се сви народи на земљи.
26Вама најприје Бог подиже сина својега Исуса, и посла га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својијех.