9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А један човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
2И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један дијел метну апостолима пред ноге.
3А петар рече: Ананија! зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
4Кад је била у тебе не бјеше ли твоја? И кад је продаде не бјеше ли у твојој власти? Зашто си дакле такову ствар метнуо у срце своје? Људима нијеси слагао него Богу.
5А кад чу Ананија ријечи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
6А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
7А кад прође око три сахата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
8А Петар јој одговори: кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: да, за толико.
9А Петар јој рече: зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге онијех који твога мужа закопаше пред вратима су, и изнијеће те.
10И одмах падну пред ногама његовијем и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њезина.
11И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
12А рукама апостолскима учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломунову.
13А од осталијех нико не смијаше приступити њима; него их хваљаше народ.
14А све више пристајаху они који вјероваху Господа, мноштво људи и жена,
15Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сјенка његова осјенила кога од њих.
16А долажаху многи и из околнијех градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.
17Али устаде поглавар свештенички и сви који бијаху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,
18И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.
19А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:
20Идите и станите у цркви те говорите народу све ријечи овога живота.
21А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу.
22А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им
23Говорећи: тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо.
24А кад чуше ове ријечи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.
25А неко дође и јави им говорећи: ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.
26Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.
27А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:
28Не запријетисмо ли вам оштро да не учите у ово име? и гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овога човјека.
29А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: већма се треба Богу покоравати неголи људима.
30Бог отаца нашијех подиже Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво.
31Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење гријеха.
32И ми смо његови свједоци овијех ријечи и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају.
33А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.
34Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоли мало изиђу напоље,
35Па рече њима: људи Израиљци! гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;
36Јер прије овијех дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којијем пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
37Потом уста Јуда Галилејац, у дане пријеписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.
38И сад вам кажем: прођите се овијех људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савјет или ово дјело, поквариће се.
39Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.
40Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запријетише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
41А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.
42А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповиједати јеванђеље о Исусу Христу.