9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А Савле још дишући пријетњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничкоме,
2И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овога пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.
3А кад бјеше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га свјетлост с неба,
4И паднувши на земљу чу глас гдје му говори: Савле! Савле! зашто ме гониш?
5А он рече: ко си ти, Господе? А Господ рече: ја сам Исус, којега ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.
6А он дркћући од страха рече: Господе! шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.
7А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.
8А Савле уста од земље, и отворенијем очима својијем никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
9И бјеше три дана слијеп, и не једе, нити пи.
10А у Дамаску бјеше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: ево ме, Господе!
11А Господ му рече: устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,
12И видје у утвари човјека, по имену Ананију, гдје уђе и метну руку на њ да прогледа.
13А Ананија одговори: Господе! ја чух од многијех за тога човјека колика зла почини светима твојима у Јерусалиму;
14И овдје има власт од главара свештеничкијех да веже све који призивају име твоје.
15А Господ му рече: иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.
16А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.
17И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којијем си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа светога.
18И одмах отпаде од очију његовијех као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.
19И пошто поједе окријепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који бијаху у Дамаску.
20И одмах по зборницама проповиједаше Исуса да је он син Божиј.
21А сви који слушаху дивљаху се и говораху: није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овдје зато дође да их повезане води главарима свештеничкијем.
22А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.
23А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.
24Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;
25А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.
26А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вјероваху да је ученик.
27А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу видје Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповиједа име Исусово.
28И бијаше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно приповиједаше име Господа Исуса.
29И говораше и препираше се с Грцима; а они гледаху да га убију.
30А кад разумјеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.
31А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији бијаху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утјехом светога Духа.
32И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.
33И нађе тамо једнога човјека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет.
34И рече му Петар: Енеја! исцјељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.
35И видјеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.
36А у Јопи бјеше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она бјеше пуна добријех дјела и милостиње што чињаше.
37И догоди се у те дане да се она разбоље и умрије; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.
38А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човјека молећи га да не пожали труда доћи до њих.
39А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући у показујућу сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.
40А Петар изгнавши све напоље клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се к тијелу рече: Тавито! устани. А она отвори очи своје, и видјевши Петра сједе.
41Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.
42И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вјероваше Господа.
43И догоди се да он оста много дана у Јопи у некога Симона кожара.