9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Догоди се пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике
2Рече им: јесте ли примили Духа светога кад сте вјеровали? А они му рекоше: нијесмо ни чули да има Дух свети.
3А он им рече: на што се дакле крстисте? А они рекоше: на крштење Јованово.
4А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да вјерују онога који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.
5А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
6А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух свети на њих, и говораше језике и прорицаху.
7А бијаше људи свега око дванаест.
8И ушавши у зборницу говораше слободно три мјесеца учећи и увјеравајући за царство Божије.
9А кад неки бијаху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, отступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи некога Тирана.
10И ово је бивало двије године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше ријеч Господа Исуса.
11И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловијем,
12Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тијела његова носили на болеснике, и они се исцјељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
13И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима бијаху зли духови име Господа Исуса говорећи: заклињемо вас Исусом кога Павле проповиједа.
14А бијаху некијех седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничкога, који ово чињаху.
15А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?
16И скочивши на њих човјек у коме бјеше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.
17И ово дознадоше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.
18И многи од онијех што вјероваху, долажаху те се исповиједаху и казиваху шта су учинили.
19А многи од онијех који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунише и нађоше да су вриједеле педесет хиљада гроша.
20Тако здраво растијаше и надвлађиваше ријеч Господња.
21И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Маћедоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: пошто будем тамо, ваља ми и Рим видјети.
22И посла у Маћедонију двојицу од онијех који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко вријеме у Азији.
23А у оно вријеме подиже се не мала буна пута ради Господњега,
24Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,
25Он скупи ове и другијех оваковијех ствари мајсторе, и рече: људи! ви знате да од овога посла ми имамо добитак за своје живљење;
26И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: то нијесу богови што се рукама човјечијим граде.
27И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свијет поштује.
28А кад они ово чуше, напунише се гњева, и викаху говорећи: велика је Дијана Ефеска!
29И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Маћедоније, другове Павлове.
30А кад Павле шћаше да иде међу народ, не дадоше му ученици.
31А неки и од Азијскијех поглавара који му бијаху пријатељи, послаше к њему свјетујући га да не излази на збориште.
32Једни пак викаху једно а други друго; јер бијаше сабор смућен, и највише их не знадијаху зашто су се скупили.
33А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком шћаше да одговори народу.
34А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сахата: велика је Дијана Ефеска.
35А писар утишавши народ рече: људи Ефесци! Ко је тај човјек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њезин кип небески?
36Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;
37Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.
38А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намјесници, нека туже један другога.
39Ако ли што друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.
40Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједнога узрока нема којијем бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се бјеше сабрао.