9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
2И нађе једнога Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који бјеше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер бјеше заповједио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима.
3И будући да бјеше онога истог заната, оста код њих и рађаше, јер бијаху ћилимарског заната.
4А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке.
5И кад сиђоше из Маћедоније Сила и Тимотије, навали Дух свети на Павла да свједочи Јеврејима да је Исус Христос.
6А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: крв ваша на ваше главе; ја сам чист, отсад идем у незнабошце.
7И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштовеше Бога, и којега кућа бјеше крај зборнице.
8А Крисп, старјешина зборнички, вјерова Господа са свијем домом својијем; и од Коринћана многи који слушаху вјероваше и крстише се.
9А Господ рече Павлу ноћу у утвари: не бој се, него говори, и да не ућутиш;
10Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти што учини; јер ја имам велики народ у овоме граду.
11И он сједи ондје годину и шест мјесеци учећи их ријечи Божијој.
12А кад бјеше Галион намјесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше на суд
13Говорећи: овај наговара људе да поштују Бога против закона.
14А кад Павле шћаше да отвори уста, рече Галион Јеврејима: да је каква неправда била или зло дјело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји!
15Али кад су препирања за ријечи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем.
16И изагна их из суднице.
17Онда сви Грци ухватише Состена, старјешину зборничкога, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио.
18А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се бјеше завјетовао.
19И дође у Ефес; и њих остави ондје, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима.
20А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтједе,
21Него се опрости с њима говорећи: ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтједбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу.
22И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију.
23И проведавши неколико времена изиђе и прође редом Галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.
24А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човјек рјечит и силан у књигама.
25Овај бјеше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знадијаше само крштење Јованово.
26И овај поче слободно проповиједати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.
27А кад он шћаше да пријеђе у Ахају, послаше браћа напријед и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вјероваху благодаћу;
28Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос.