9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, гдје бјеше зборница Јеврејска.
2И Павле по обичају своме уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,
3Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсе из мртвијех, и да овај Исус којега ја, рече, проповиједам вама, јест Христос.
4И неки од њих вјероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожнијех Грка мноштво велико, и од жена господскијех не мало.
5Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простога народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
6А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старјешине градске вичући: ови што замутише васиони свијет дођоше и овдје,
7Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревијех заповијести, говорећи да има други цар, Исус.
8И смутише народ и старјешине градске који ово чуше.
9Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
10А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу Јеврејску.
11Ови пак бијаху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише ријеч са свијем срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.
12Тако вјероваше многи од њих, и од поштенијех Грчкијех жена и од људи не мало.
13А кад разабраше Јевреји Солунски да Павле у Верији проповиједи ријеч Божију, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.
14А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе ондје.
15А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповијест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.
16А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;
17И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.
18А неки од Епикуроваца и од Стојичкијех мудраца препираху се с њим; и једни говораху: шта хоће овај беспослица? А други: види се као да хоће нове богове да проповиједа. Јер им проповиједаше јеванђеље о Исусу и о васкрсенију.
19Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: можемо ли разумјети каква је та нова наука што ти казујеш?
20Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.
21А Атињани сви и путници из другијех земаља не бијаху ни за што друго него да што ново казују или слушају.
22А Павле ставши насред Ареопага рече: људи Атињани! по свему вас видим да сте врло побожни;
23Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме бјеше написано: Богу непознатоме. Којега дакле не знајући поштујете онога вам ја проповиједам.
24Бог који је створио свијет и све што је у њему, он будући господар неба и земље, не живи у рукотворенијем црквама,
25Нити прима угађања од руку човјечијех, као да би ономе требало што који сам даје свима живот и дихање и све.
26И учинио је да од једне крви сав род човјечиј живи по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њиховога живљења:
27Да траже Господа, не би ли га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једнога нас;
28Јер кроз њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од вашијех пјевача рекоше: јер смо и род његов.
29Кад смо дакле род Божиј, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме.
30Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;
31Јер је поставио дан у који ће судити васиономе свијету по правди преко човјека кога одреди, и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвијех.
32А кад чуше васкрсеније из мртвијех, онда се једни ругаху; а једни рекоше: да те чујемо опет о том.
33Тако Павле отиде између њих.
34А неки људи присташе уза њ и вјероваше; међу којима бјеше и Ђонисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.