9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1У оно пак вријеме подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.
2И погуби Јакова брата Јованова мачем.
3И видјевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а бијаху дани пријеснијех хљебова),
4Којега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четворици четвртника војничкијех да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.
5И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.
6А кад шћаше Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
7И гле, анђео Господњи приступи, и свјетлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: устани брже. И спадоше му вериге с руку.
8А анђео му рече: опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: обуци хаљину своју, па хајде за мном.
9И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.
10А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденијем која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах отступи од њега.
11И кад дође Петар к себи рече: сад заиста видим да Бог посла анђела својега те ме избави из руку Иродовијех и од свега чекања народа Јеврејскога.
12И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу.
13А кад куцну Петар у врата од двора, приступи дјевојка по имену Рода, да чује.
14И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.
15А они јој рекоше: јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: анђео је његов.
16А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видјеше га, и удивише се.
17А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго мјесто.
18А кад би дан, бјеше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.
19А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповједи да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.
20Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царева, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његова царства.
21А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и сједавши на пријесто говораше им;
22А народ викаше: ово је глас Божиј, а не човјечиј.
23Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.
24А ријеч Божија растијаше и множаше се.
25А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.