11 And when they bring you unto the synagogues, and unto magistrates, and powers, take ye no thought how or what thing ye shall answer, or what ye shall say:
12 For the Holy Ghost shall teach you in the same hour what ye ought to say.
2Устани, и сиђи у кућу лончареву, и ондје ћу ти казати ријечи своје.
3Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.
4И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како бијаше воља лончару да начини.
5Тада дође ми ријеч Господња говорећи:
6Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? говори Господ; гле, што је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.
7Кад бих рекао за народ и за царство да га истријебим и разорим и затрем;
8Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла, које мишљах да му учиним.
9А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;
10Ако учини што је зло преда мном не слушајући гласа мојега, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.
11Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: овако вели Господ: ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се дакле сваки са својега пута злога, и поправите путове своје и дјела своја.
12А они рекоше: нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца својега злога.
13Зато овако говори Господ: питајте по народима је ли ко чуо тако што? грдило велико учини дјевојка Израиљева.
14Оставља ли снијег Ливански са стијене моја поља? остављају ли се воде студене, које теку?
15А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путовима, на старијем стазама, да ходе стазама пута непоравњена,
16Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вјечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.
17Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.
18А они рекоше: ходите да смислимо што Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни свјета мудрацу ни ријечи пророку; ходите убијмо га језиком и не пазимо на ријечи његове.
19Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.
20Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гњев твој од њих.
21Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.
22Нека се чује вика из кућа њиховијех, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке намјестише ногама мојим.
23А ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни гријеха њихова избрисати испред себе; него нека попадају пред тобом, у гњеву свом ради супрот њима.