7 Many waters cannot quench love, neither can the floods drown it: if a man would give all the substance of his house for love, it would utterly be contemned.
1Ријеч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина, а то је прва година Навуходоносора цара Вавилонскога,
2Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудину и свијем становницима Јерусалимским, говорећи:
3Од тринаесте године Јосије сина Амонова цара Јудина до данас, за ове двадесет и три године, долази ми ријеч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте.
4И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха својега да бисте чули.
5И говораху: вратите се сваки са својега пута злога и од злоће дјела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим одвијека довијека.
6И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате, и не гњевите ме дјелом руку својих, и нећу вам учинити зла.
7Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гњевисте дјелом руку својих на своје зло.
8Зато овако вели Господ над војскама: што не послушасте мојих ријечи,
9Ево, ја ћу послати по све народе сјеверне, говори Господ, и по Навуходоносора цара Вавилонскога слугу својега, и довешћу их на ту земљу и на становнике њезине, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и потсмијех и пустош вјечна.
10И учинићу да нестане међу њима гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина, лупе од жрвања и свјетлости од жишка.
11И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару Вавилонском седамдесет година.
12А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара Вавилонскога и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу Халдејску, и обратићу је у пустош вјечну.
13И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.
14Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по дјелима њиховијем и по оном што су чинили рукама својим.
15Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: узми из моје руке чашу вина, овога гњева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошљем,
16Нека пију и смету се и полуде од оштрога мача који ћу ја послати међу њих.
17И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:
18Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и потсмијех и уклин, као што је данас,
19Фараона цара Мисирскога и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов,
20И сву мјешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље Филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота,
21Едомце и Моавце и синове Амонове,
22И све цареве Тирске и све цареве Сидонске и цареве на острвима преко мора,
23Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стригу,
24И све цареве Арапске и све цареве од мјешавине који живе у пустињи,
25И све цареве Зимријске, и све цареве Еламске, и све цареве Мидске,
26И све цареве сјеверне, који су близу и који су далеко, како једнога тако другога, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар Сисашки пиће послије њих.
27И реци им: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас.
28Ако ли не би хтјели узети чаше из руке твоје да пију, тада им реци: овако вели Господ над војскама: заиста ћете пити.
29Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама.
30Ти дакле пророкуј им све ове ријечи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана својега, као они што газе грождје подигнуће вику на све становнике земаљске.
31Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким тијелом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ.
32Овако вели Господ над војскама: ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских.
33И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи.
34Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцјен суд.
35И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада.
36Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову.
37И развалиће се мирни торови од жестокога гњева Господњега.
38Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустјети од жестине насилникове и од љутога гњева његова.