1За синове Амонове: овако вели Господ: зар Израиљ нема синова? зар нема нашљедника? зашто Малхом наслиједи земљу Гадову? и зашто се народ његов насели у његовијем градовима?
2Зато ево иду дани, говори Господ, кад ћу учинити да се чује вика убојна у Рави синова Амоновијех, и она да буде гомила развалина, и села њезина попаљена огњем; и Израиљ ће обладати онима који бјеху њим обладали, говори Господ.
3Ридај Есевоне, јер је Гај опустошен; вичите села Равска; припашите око себе костријет, наричите и трчите око плотова; јер ће Малхом отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
4Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! која се уздаш у благо своје: ко би ударио на ме?
5Ево ја ћу пустити на те страх отсвуда унаоколо, говори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никога да сакупи бјежан.
6Али ћу послије повратити робље синова Амоновијех, говори Господ.
7За Едома, овако вели Господ над војскама: зар нема више мудрости у Теману? неста ли свјета разумнима? ишчиље ли мудрост њихова?
8Бјежите, обратите плећи, заврите се дубоко, становници Дедански, јер ћу пустити на Исава погибао његову у вријеме кад ћу га походити.
9Да ти дођу берачи, не би ли ти оставили пабирака? да дођу лупежи ноћу, не би ли однијели колико им је доста?
10Али ја оголузних Исава, открих потаје његове да се не може сакрити; пропаде сјеме његово, браћа његова и сусједи његови, нико не оста.
11Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме.
12Јер овако вели Господ: ево, који не би требало да пију из чаше, доиста ће пити; а ти ли ћеш остати без кара? нећеш остати без кара, него ћеш зацијело пити.
13Јер собом се заклињем, говори Господ, да ће Восора бити пустош, руг, чудо и проклетство, и сви ће градови њезини бити пустиња вјечна.
14Чух глас од Господа, и гласник би послан к народима да рече: скупите се и идите на њу, и дигните се у бој.
15Јер гле, учинићу те да будеш мали међу народима и презрен међу људима.
16Обијест твоја и поноситост срца твојега превари тебе, који живиш у расјелинама каменијем и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнијездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ.
17И земља ће Едомска бити пустиња, ко прође мимо њу, свак ће се чудити и звиждати ради свијех рана њезинијех.
18Као кад се затр Содом и Гомор и сусједство њихово, вели Господ, неће се населити ондје нико нити ће се бавити ондје син човјечји.
19Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан силнога; али ћу га брзо отјерати из те земље, и поставићу над њом онога ко је изабран; јер ко је као ја? и ко ће се прети са мном? и који ће ми пастир одољети?
20Зато чујте намјеру Господњу што је наумио за Едомце и мисли његове што је смислио за становнике Теманске: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустјети стан с њима.
21Од праске падања њихова земља ће се трести, и вика ће се њима чути на црвеном мору.
22Гле, доћи ће и долетјеће као орао и рашириће крила своја над Восором, и биће срце у јунака Едомских као срце у жене која се порађа.
23За Дамаск. Посрами се Емат и Арфад, јер чу зле гласе; растопише се, страх је на мору, не може се умирити.
24Дамаск клону, обрати се да бјежи, дрхат га подузе, туга и болови освојише га као породиљу.
25Како се не остави славни град? град радости моје?
26Зато ће попадати младићи његови на улицама његовијем, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ над војскама.
27И распалићу огањ у зидовима Дамаштанским, и прождријеће дворе Вен-Ададове.
28За Кидар и за царства Асорска, која разби Навуходоносор цар Вавилонски, овако вели Господ: устаните, идите на Кидар, и затрите синове источне.
29Узеће им шаторе и стада, завјесе њихове и судове њихове и камиле њихове отеће, и викаће на њих страшно отсвуда.
30Бјежите, селите се далеко, заврите се дубоко, становници Асорски, говори Господ, јер је Навуходоносор цар Вавилонски намјерио намјеру против вас, и смислио мисао против вас.
31Устаните, идите к народу мирноме, који живи без страха, говори Господ, који нема врата ни пријеворница, живе сами.
32И камиле ће њихове бити плијен, и мноштво стоке њихове грабеж, и расијаћу их у све вјетрове, оне што се с краја стригу; и довешћу погибао на њих са свијех страна, говори Господ.
33И Асор ће бити стан змајевски, пустиња довијека: нико се неће ондје населити, нити ће се бавити у њему син човјечји.
34Ријеч Господња која дође Јеремији пророку за Елам, у почетку царовања Седекије цара Јудина, говорећи:
35Овако вели Господ над војскама: ево, ја ћу сломити лук Еламу, главну силу његову;
36И довешћу на Елам четири вјетра с четири краја небеса, и у све те вјетрове расијаћу их, тако да неће бити народа куда неће отићи прогнаници Еламски.
37И уплашићу Еламце пред непријатељима њиховијем, и пред онима који траже душу њихову; и пустићу зло на њих, жестину гњева својега, говори Господ, и пустићу за њима мач докле их не затрем.
38И намјестићу пријесто свој у Еламу, и истријебићу оданде цара и кнезове, говори Господ.
39Али у пошљедње вријеме повратићу робље Еламско, говори Господ.