10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1А Пасхор син Имиров свештеник, који бијаше старјешина у дому Господњем, чу Јеремију гдје пророкује те ријечи.
2И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовијем уз дом Господњи.
3А сјутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти надје име не Пасхор него Магор-Мисавив.
4Јер овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на те страх, на те и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видјети, и свега ћу Јуду дати у руке цару Вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем.
5И даћу све богатство тога града и сав труд његов и све што има драгоцјено, и све благо царева Јудинијех даћу непријатељима њиховијем у руке, и разграбиће и узети и однијети у Вавилон.
6И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и ондје ћеш умријети и ондје ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.
7Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на потсмијех сам сваки дан, свак ми се потсмијева.
8Јер откад говорим, вапијем, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је ријеч Господња на поругу и на потсмијех сваки дан.
9И рекох: нећу га више помињати, нити ћу више говорити у име његово; али би у срцу мом као огањ разгорио, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више.
10Јер чујем поруге од многих, страх отсвуда: прокажите да прокажемо; сви који бијаху у миру са мном, вребају да посрнем: да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се.
11Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вјечна неће се заборавити.
12Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим твоју освету на њима, јер теби казах парбу своју.
13Пјевајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.
14Проклет да је дан у који се родих! дан, у који ме роди мати моја, да није благословен!
15Проклет да је човјек који јави оцу мојему и врло га обрадова говорећи: роди ти се син.
16И тај човјек да би био као градови које Господ затр и не би му жао! нека слуша вику ујутру и вриску у подне,
17Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њезина да би остала довијека трудна.
18Зашто изидох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?