10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа својега.
2О, да ми је у пустињи станак путнички! да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невјернички;
3И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ.
4Чувајте се сваки пријатеља својега и ниједноме брату не вјерујте; јер сваки брат ради да поткине другога, и сваки пријатељ иде те опада.
5И сваки вара пријатеља својега и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло.
6Стан ти је усред пријеваре; ради пријеваре неће да знају за ме, говори Господ.
7Зато овако говори Господ над војскама: гле, претопићу их, и окушаћу их; јер што бих чинио ради кћери народа својега?
8Језик им је стријела смртна, говори пријевару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намјештају засједу.
9Зато ли их нећу походити? говори Господ; душа моја неће ли се осветити таком народу?
10За овијем горама ударићу у плач и у ридање, и за торовима у пустињи у нарицање; јер изгорјеше да нико не пролази нити се чује глас од стада, и птице небеске и стока побјегоше и отидоше.
11И обратићу Јерусалим у гомилу, у стан змајевски; и градове Јудине обратићу у пустош, да неће нико онуда живјети.
12Ко је мудар да би разумио? и кому говорише уста Господња, да би објавио зашто земља пропаде и изгорје као пустиња да нико не пролази?
13Јер Господ рече: што оставише закон мој, који метнух пред њих, и не слушаше гласа мојега и не ходише за њим,
14Него ходише за мислима срца својега и за Валима, чему их научише оци њихови,
15Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу их жучи.
16И расијаћу их међу народе, којих не познаваше ни они ни оци њихови; и пуштаћу за њима мач докле их не истријебим.
17Овако вели Господ над војскама: гледајте и зовите нарикаче нека дођу, и пошљите по вјеште нека дођу,
18И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од вјеђа наших да тече вода.
19Јер се гласно ридање чу од Сиона: како пропадосмо! посрамисмо се врло, јер се растављамо са земљом, јер обарају станове наше.
20Зато, жене, чујте ријеч Господњу и нека прими ухо ваше ријеч уста његовијех, и учите кћери своје ридати и једна другу нарицати.
21Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истријеби дјецу с улица и младиће с путова.
22Реци: овако говори Господ: и мртва ће тјелеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцем, којих нико не купи.
23Овако вели Господ: мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим.
24Него ко се хвали, нека се хвали тијем што разумије и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ.
25Ето, иду дани, вели Господ, кад ћу походити све, обрезане и необрезане,
26Мисирце и Јудејце и Едомце и синове Амонове и Моавце и све који се с краја стригу, који живе у пустињи; јер су сви ти народи необрезани, и сав је дом Израиљев необрезана срца.