10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1За Моава овако говори Господ над војскама Бог Израиљев: тешко Невону! јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.
2Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: ходите да га истријебимо да није више народ. И ти, Мадмене, опустјећеш; мач ће те гонити.
3Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.
4Моав се сатр; стоји вика дјеце његове.
5Јер ће се путем Луитским дизати плач без престанка; и како се слази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику:
6Бјежите, избавите душе своје, и будите као вријес у пустињи.
7Јер што се уздаш у своја дјела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хамос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
8И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.
9Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустјети да неће нико живјети у њима.
10Проклет био ко немарно ради дјело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!
11Моав је био у миру од дјетињства својега и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није промијенио.
12Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мјехове његове покидати.
13И Моав ће се осрамотити с Хамоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада својега.
14Како говорите: јаки смо и јунаци у боју?
15Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, којему је име Господ над војскама.
16Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.
17Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: како се сломи јаки штап, славна палица?
18Сиђи са славе своје, и сједи на мјесто засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.
19Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај онога који бјежи и ону која гледа да се избави, реци: што би?
20Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моав опустоши.
21Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,
22И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,
23И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,
24И на Кериот и на Восору, и на све градове земље Моавске, који су далеко и који су близу.
25Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.
26Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он потсмијех.
27Јер није ли теби Израиљ био потсмијех? је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?
28Оставите градове и населите се у стијени, становници Моавски, и будите као голубица која се гнијезди у крају и расјелини.
29Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обијест његову.
30Знам ја, говори Господ, обијест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.
31Зато ћу ридати за Моавом, викати за свијем Моавом, уздисаће се за онима у Кир-Ересу.
32Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо Сивамска; одводе твоје пријеђоше море, допријеше до мора Јазирскога; затирач нападе на љетину твоју и на бербу твоју.
33И радост и весеље отиде с роднога поља, из земље Моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити пјевајући; пјесма неће се више пјевати.
34Од вике Есевонске, која доприје до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода Нимримских нестати.
35И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човјека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.
36Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-Ересу, јер ће му сва течевина пропасти.
37Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара костријет.
38На свијем крововима Моавовијем и по улицама његовијем биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на ком нема милине, говори Господ.
39Ридајте: како је сатрвен! како Моав обрну плећи срамотан? и поста Моав потсмијех и страхота свјема који су око њега.
40Јер овако говори Господ: ево, као орао долетјеће и рашириће крила своја над Моавом.
41Кериот је покорен и тврда се мјеста заузеше, и срца ће у јунака Моавовијех бити у онај дан као срце у жене која се порађа.
42И Моав ће се истријебити да не буде народ, јер се подиже на Господа.
43Страх и јама и замка око тебе је, становниче Моавски, говори Господ.
44Ко утече од страха, паше у јаму, а ко изљезе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њихова, говори Господ.
45У сјену Есевонском уставише се који бјежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и тјеме немирницима.
46Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хамосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.
47Али ћу повратити робље Моавово у пошљедње вријеме, говори Господ. Довде је суд Моаву.