11 And when they bring you unto the synagogues, and unto magistrates, and powers, take ye no thought how or what thing ye shall answer, or what ye shall say:
12 For the Holy Ghost shall teach you in the same hour what ye ought to say.
1Ријеч која дође Јеремији од Господа десете године Седекије цара Јудина, које је осамнаеста година Навуходоносорова;
2А тада војска цара Вавилонскога бјеше опколила Јерусалим, и пророк Јеремија бијаше затворен у тријему од тамнице, која бијаше у двору цара Јудина.
3Јер га затвори Седекија цар Јудин говорећи: зашто да пророкујеш говорећи: овако вели Господ: ево, ја ћу предати тај град у руке цару Вавилонском и узеће га?
4И Седекија цар Јудин неће утећи из руку Халдејских, него ће зацијело бити предан у руке цару Вавилонском, и уста ће овога говорити с устима онога, очи ће се овога видјети с очима онога.
5И одвешће Седекију у Вавилон, те ће остати ондје докле га не походим, говори Господ; ако се бијете с Халдејцима, нећете бити срећни.
6Рече дакле Јеремија: дође ми ријеч Господња говорећи:
7Ево, Анамеило син Салума стрица твојега иде к теби да ти каже: купи њиву моју што је у Анатоту, јер ти имаш по сродству право да је купиш.
8И дође к мени Анамеило син стрица мојега по ријечи Господњој у тријем од тамнице, и рече ми: хајде купи моју њиву што је у Анатоту у земљи Венијаминовој, јер теби припада по нашљедству и ти имаш право откупити је; купи. И разумјех да је ријеч Господња.
9И купих од Анамеила сина стрица својега ту њиву која је у Анатоту, и измјерих му новце, седамнаест сикала сребра.
10И написах књигу, и запечатих, и узех свједоке измјерив новце на мјеру.
11И узех књигу о куповини запечаћену по закону и уредбама, и отворену,
12И дадох књигу о куповини Варуху сину Нирије сина Масијина пред Анамеилом братучедом својим и пред свједоцима који се потписаше на књизи о куповини и пред свијем Јудејцима који сијеђаху у тријему од тамнице.
13И заповједих Варуху пред њима говорећи:
14Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: узми ову књигу, књигу о куповини, запечаћену и ову књигу отворену, и метни их у земљан суд да остану дуго времена.
15Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: још ће се куповати куће и њиве и виногради у овој земљи.
16И давши књигу о куповини Варуху сину Ниријину, помолих се Господу говорећи:
17Ах, Господе Господе! ето, ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом подигнутом; ништа није теби тешко.
18Чиниш милост на тисућама, и враћаш за безакоње отачко у њедра синовима њиховијем након њих; Боже велики, силни, којему је име Господ над војскама;
19Велики у намјерама и силни у дјелима; јер су очи твоје отворене на све путове људске да даш свакоме према путовима његовијем и према плоду дјела његовијех;
20Који си чинио знаке и чудеса до данас у земљи Мисирској и у Израиљу и међу свијем људима, и стекао си себи име како је данас;
21Јер си извео народ свој Израиља из земље Мисирске знацима и чудесима и руком крјепком и мишицом подигнутом и страхотом великом;
22И дао си им ову земљу, за коју се закле оцима њиховијем да ћеш им је дати, земљу гдје тече млијеко и мед.
23Али ушавши у њу и наслиједивши је не послушаше гласа твојега, и по твом закону не ходише, и што си им год заповједио да чине, не чинише, зато си учинио те их снађе све ово зло.
24Ево, опкопи дођоше до града да га узму; и од мача и глади и помора град ће се дати у руке Халдејцима који га бију; и што си год рекао, збива се, ето видиш.
25А ти ми велиш, Господе, Господе: купи ту њиву за новце и узми свједоке, а град се предаје у руке Халдејцима.
26Тада дође ријеч Господња Јеремији говорећи:
27Гле, ја сам Господ Бог свакога тијела, еда ли је мени што тешко?
28Зато овако вели Господ: ево ја дајем тај град у руке Халдејцима и у руке Навуходоносору цару Вавилонском да га узме.
29И Халдејци који бију тај град ући ће у њ, и упалиће огњем тај град и спалиће га и куће гдје на крововима кадише Валу и љеваше наљеве боговима другим да би ме разгњевили.
30Јер синови Израиљеви и синови Јудини чинише од дјетињства својега само што је зло преда мном, и синови Израиљеви само ме гњевише дјелима руку својих, говори Господ.
31Јер тај град бјеше ми на гњев и на срдњу откад га сазидаше до данас да бих га одбацио испред себе,
32За све зло синова Израиљевијех и синова Јудинијех што чинише гњевећи ме, они, цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови и пророци њихови, Јудејци и Јерусалимљани.
33И окренуше ми леђа а не лице; и кад их учах зарана једнако, не послушаше да би примили науку.
34Него метнуше своје гадове у дом који се зове мојим именом и оскврнише га.
35И саградише висине Валу што су у долини сина Еномова да воде синове своје и кћери своје Молоху, што им ја не заповједих нити ми дође на ум, да би чинили тај гад, и тако Јуду наводили на гријех.
36Али зато опет овако вели Господ Бог Израиљев за тај град за који велите да ће се дати у руке цару Вавилонском од мача и глади и помора:
37Ево, ја ћу их сабрати из свијех земаља у које их разагнах у гњеву свом и у јарости својој и у великој љутини, и довешћу их опет на ово мјесто и учинити да наставају без страха.
38И биће ми народ и ја ћу им бити Бог.
39И даћу им једно срце и један пут да би ме се бојали вазда на добро своје и синова својих након њих.
40И учинићу с њима завјет вјечан да се нећу одвратити од њих чинећи им добро, и даћу им страх свој у срце да не отступе од мене.
41И радоваћу им се чинећи им добро и засадићу их у овој земљи тврдо свијем срцем својим и свом душом својом.
42Јер овако вели Господ: као што сам довео на тај народ све ово зло велико, тако ћу довести на њих све добро које им обричем.
43Тада ће се куповати њиве у овој земљи, за коју ви кажете да је пуста и да нема у њој ни живинчета и да је дана у руке Халдејцима.
44Куповаће њиве за новце, и писаће књиге и печатити и узимати свједоке у земљи Венијаминовој и по околини Јерусалимској и у градовима Јудинијем и у градовима по горама и у градовима по равници и у градовима јужнијем, јер ћу повратити робље њихово, говори Господ.