1Потом дођоше све војводе и Јоанан син Каријин и Језанија син Осајин, и сав народ, мало и велико,
2И рекоше Јеремији пророку: пусти преда се нашу молбу, и помоли се за нас Господу Богу својему, за сав овај остатак, јер нас је остало мало од многих, као што нас очи твоје виде,
3Да би нам показао Господ Бог твој пут којим ћемо ићи и шта ћемо радити.
4А Јеремија пророк рече им: послушаћу; ево, помолићу се Господу Богу вашему по вашим ријечима, и што вам одговори Господ казаћу вам, нећу вам затајити ни ријечи.
5А они рекоше Јеремији: Господ нека нам је свједок истинит и вјеран да ћемо чинити све што ти Господ Бог твој заповједи за нас.
6Било добро или зло, послушаћемо ријеч Господа Бога својега ка којему те шаљемо, да би нам добро било кад послушамо глас Господа Бога својега.
7А послије десет дана дође ријеч Господња Јеремији;
8Те сазва Јоанана сина Каријина и све војводе што бијаху с њим, и сав народ, мало и велико,
9И рече им: овако вели Господ Бог Израиљев, ка којему ме посласте да изнесем преда њ молбу вашу:
10Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и насадићу вас и нећу вас истријебити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио.
11Не бојте се цара Вавилонскога, којега се бојите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке.
12И учинићу вам милост да се смилује на вас, и врати вас у земљу вашу.
13Ако ли речете: нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући гласа Господа Бога својега
14Говорећи: не, него идемо у земљу Мисирску, да не видимо рата и гласа трубнога не чујемо и не будемо гладни хљеба, и ондје ћемо се населити,
15Онда чујте ријеч Господњу, који сте остали од Јуде; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и отидете да се населите ондје,
16Ондје ће вас у земљи Мисирској стигнути мач којега се бојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас ондје у Мисиру и ондје ћете помријети.
17И сви људи који су окренули лице своје да иду у Мисир да се ондје населе, изгинуће од мача и од глади и од помора, и ни један их неће остати нити ће који утећи од зла које ћу пустити на њих.
18Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: као што се гњев мој и јарост моја изли на становнике Јерусалимске, тако ће се излити гњев мој на вас, ако отидете у Мисир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видјети овога мјеста.
19Господ вам говори, останци Јудини! не идите у Мисир. Знајте да вам ја свједочим данас.
20Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу својему рекавши: помоли се за нас Господу Богу нашему, и како рече Господ Бог наш, јави нам и учинићемо.
21А кад вам јавих данас, нећете да послушате гласа Господа Бога својега нити ишта што ми заповједи за вас.
22Знајте дакле да ћете изгинути од мача и од глади и од помора на мјесту куда сте ради отићи да се станите.