10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1Двадесет и једна година бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала кћи Јеремијина, из Ливне.
2Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како је чинио Јоаким.
3Јер од гњева Господњега зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара Вавилонскога.
4И тако девете године његова царовања, десетога дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.
5И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.
6И деветога дана четвртога мјесеца наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.
7Тада град би проваљен, и војници сви побјегоше и изидоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци бијаху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.
8Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше Седекију у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.
9И ухватише цара и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској; и ондје му суди.
10И покла цар Вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.
11И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге мједене одведе га цар Вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу, гдје оста до смрти своје.
12А десетога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскога дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, који служаше цару Вавилонском.
13И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.
14И све зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска што бијаше са заповједником стражарским.
15А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан заповједник стражарски.
16Само од сиромашнога народа у земљи остави Невузардан заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.
17И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.
18И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,
19И умиваонице и клијешта с котлићима и лонцима и свијетњацима и кадионицама и чашама, што год бијаше златно и што год бијаше сребрно, узе заповједник стражарски.
20Два ступа, једно море, и дванаест волова мједенијех што бијаху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова.
21А ступови бијаху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста бјеше сваки дебео и шупаљ;
22И озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бјеше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од мједи; таки бијаше и други ступ са шипцима.
23И бијаше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници унаоколо бијаше сто.
24Узе заповједник стражарски и Серају првога свештеника и Софонију другога свештеника, и три вратара.
25А из града узе једнога дворанина, који бијаше над војницима и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога, који се нађоше у граду.
26Узе их Невузардан заповједник стражарски и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.
27А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.
28Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три тисуће и двадесет и три Јудејца;
29Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и двије душе;
30Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповједник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири тисуће и шест стотина душа.
31А тридесет седме године откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет петога дана, Евил-Меродах цар Вавилонски исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.
32И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.
33И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.
34И храна му се једнако даваше од цара Вавилонскога сваки дан свега вијека његова до смрти његове.