1Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! говори Господ.
2Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дјела ваших, говори Господ.
3И остатак оваца својих ја ћу скупити из свијех земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, гдје ће се наплодити и умножити.
4И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ.
5Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи.
6У његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.
7Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске;
8Него: тако да је жив Господ, који је извео и довео сјеме дома Израиљева из сјеверне земље и из свијех земаља, у које их бијах разагнао. И они ће сједети у својој земљи.
9Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човјек којега је освојило вино, Господа ради и његовијех ради светијех ријечи.
10Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа.
11Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ.
12Зато ће пут њихов бити као клизавица по тами, гдје ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло године похођења њихова, говори Господ.
13У пророка Самаријских видио сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља;
14Али у пророка Јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрјепљују руке зликовцима да се нитко не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор.
15Зато овако вели Господ над војскама о тијем пророцима: ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка Јерусалимских изиде оскврњење по свој земљи.
16Овако вели Господ над војскама: не слушајте што говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре својега срца, не из уста Господњих.
17Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца својега говоре: неће доћи на вас зло.
18Јер ко је стајао у вијећу Господњем, и видио или чуо ријеч његову? ко је пазио на ријеч његову и чуо?
19Ево, вихор Господњи, гњев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.
20Неће се одвратити гњев Господњи докле не учини и изврши што је у срцу наумио; најпослије ћете разумјети то сасвијем.
21Не слах тијех пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше.
22Да су стајали у мом вијећу, тада би казивали моје ријечи народу мојему, и одвраћали би их с пута њихова злога и од злоће дјела њиховијех.
23Јесам ли ја Бог изблиза, говори Господ, а нијесам Бог и издалека?
24Може ли се ко сакрити на тајно мјесто да га ја не видим? говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? говори Господ.
25Чујем што говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: снио сам, снио сам.
26Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и пријевару срца својега пророкују?
27Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповиједају један другому, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала.
28Пророк који сни, нека приповиједа сан; а у кога је ријеч моја, нека говори ријеч моју истинито; шта ће пљева са пшеницом? говори Господ.
29Није ли ријеч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен?
30Зато, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје ријечи један од другога.
31Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: он вели.
32Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповиједајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нијесам послао нити сам им заповједио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ.
33Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: како је бреме Господње? тада им реци: како бреме? оставићу вас, говори Господ.
34А пророка и свештеника и народ који рече: бреме Господње, ја ћу покарати тога човјека и дом његов.
35Него овако говорите сваки ближњему својему и сваки брату својему: шта одговори Господ? и: шта рече Господ?
36А бремена Господњега не помињите више, јер ће свакоме бити бреме ријеч његова, јер изврћете ријечи Бога живога, Господа над војскама, Бога нашега.
37Овако реци пророку: шта ти одговори Господ? и: шта ти рече Господ?
38Али кад кажете: бреме Господње, зато овако вели Господ: шта говорите ту ријеч: бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: не говорите: бреме Господње,
39Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвијем и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим.
40И навалићу на вас поругу вјечну и срамоту вјечну која се неће заборавити.