1А четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи:
2Узми књигу и напиши у њу све ријечи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијина, до данас;
3Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свога злога пута, да бих им опростио безакоње и гријех њихов.
4Тада Јеремија дозва Варуха сина Ниријина, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све ријечи Господње које му говори.
5Потом заповједи Јеремија Варуху говорећи: мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.
6Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, ријечи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свијем Јудејцима који дођу из градова својих прочитај;
7Не би ли молећи се припали ка Господу и вратили се сваки са својега пута злога, јер је велик гњев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.
8И учини Варух син Ниријин све како му заповједи пророк Јеремија, и прочита из књиге ријечи Господње у дому Господњем.
9А пете године Јоакима сина Јосијина цара Јудина мјесеца деветога огласише пост пред Господом свему народу Јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудинијех у Јерусалим.
10И прочита Варух из књиге ријечи Јеремијине у дому Господњем, у клијети Гемарије сина Сафанова писара, у горњем тријему код новијех врата дома Господњега пред свијем народом.
11А кад чу Михеј син Гемарије сина Сафанова све ријечи Господње из књиге,
12Он сиђе у дом царев у клијет писареву, и гле, ондје сјеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.
13И каза им Михеј све ријечи што чу кад Варух читаше књигу народу.
14Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија сина Натаније сина Селемије сина Хусијева, и поручише му: књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух син Ниријин, и дође к њима.
15И они му рекоше: сједи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.
16А кад чуше све оне ријечи, сви се уплашише и рекоше Варуху: казаћемо цару све те ријечи.
17И запиташе Варуха говорећи: кажи нам како си написао све те ријечи из уста његовијех.
18А Варух им рече: из уста својих казива ми све те ријечи, а ја писах у књигу мастилом.
19Тада рекоше кнезови Варуху: иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико не зна гдје сте.
20Потом отидоше к цару у тријем оставивши књигу у клијети Елисаме писара, и казаше цару све те ријечи.
21А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клијети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свијем кнезовима који стајаху око цара.
22А цар сјеђаше у зимној кући деветога мјесеца, и пред њим бијаше живо угљевље.
23И кад Јудије прочита три четири листа, исијече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгорје сва књига огњем на жеравици.
24Али се не уплашише, нити раздријеше хаљина својих цар нити који од слуга његовијех чувши све оне ријечи.
25И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књиге, он их не послуша.
26Него заповједи цар Јерамеилу сину цареву и Сераји сину Азрилову и Селемији сину Авдилову да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ.
27И дође ријеч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и ријечи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи:
28Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње ријечи које бијаху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин.
29А за Јоакима цара Јудина реци: овако вели Господ: ти си сажегао ону књигу говорећи: зашто си написао у њој и рекао: доћи ће цар Вавилонски и затрти ову земљу и истријебити из ње и људе и стоку?
30Зато овако вели Господ за Јоакима цара Јудина: неће имати никога ко би сједио на пријестолу Давидову, и мртво ће тијело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.
31Јер ћу походити њега и сјеме његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике Јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше.
32И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријину писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све ријечи што бијаху у оној књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин огњем; и још би додано к онијем много онаких ријечи.