10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1У почетку царовања Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч од Господа говорећи:
2Овако говори Господ: стани у тријему дома Господњега, и говори свијем градовима Јудинијем, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све ријечи које ти заповиједам да им кажеш, не изостави ни ријечи,
3Не би ли послушали и вратили се сваки са свога злога пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дјела њиховијех.
4Реци им дакле: овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас,
5Да слушате ријечи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте,
6Учинићу с домом овијем као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свијем народима на земљи.
7А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију гдје говори те ријечи у дому Господњем.
8И кад Јеремија изговори све што му Господ заповједи да каже свему народу, ухватише га свештеници и пророци и сав народ говорећи: погинућеш.
9Зашто пророкова у име Господње говорећи: овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустјети да неће у њему нико живјети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи.
10А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царскога у дом Господњи, и сједоше пред нова врата Господња.
11И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу говорећи: овај је човјек заслужио смрт, јер пророкова против овога града, као што чусте својим ушима.
12Тада проговори Јеремија свијем кнезовима и свему народу говорећи: Господ ме посла да пророкујем против овога дома и против овога града све што чусте.
13Зато поправите путове своје и дјела своја, и послушајте ријеч Господа Бога својега, и сажалиће се Господу са зла које је изрекао за вас.
14А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене што мислите да је добро и право.
15Али знајте зацијело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове ријечи да чујете.
16Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: није овај човјек заслужио смрти, јер нам је говорио у име Господа Бога нашега.
17И усташе неки од старјешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше:
18Михеј Морашћанин пророкова у вријеме Језекије цара Јудина и говори свему народу Јудину и рече: овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овога дома висока шума.
19Је ли га зато убио Језекија цар Јудин и сав Јуда? није ли се побојао Господа и молио се Господу? и Господу се сажали ради зла које бјеше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим.
20И још бјеше један који пророкова у име Господње, Урија син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овога града и против ове земље исто онако као Јеремија.
21И кад чу цар Јоаким и све војводе његове и сви кнезови ријечи његове, тражи га цар да га убије; а Урија чувши побоја се и побјеже и дође у Мисир.
22А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана сина Аховорова и друге с њим.
23И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби га мачем, и баци тијело његово у гробље простога народа.
24Али рука Ахикама сина Сафанова би уз Јеремију, те га не предаше у руке народу да га погубе.