9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Слушајте ријеч коју вам говори Господ, доме Израиљев.
2Овако вели Господ: не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.
3Јер су уредбе у народа таштина, јер сијеку дрво у шуми, дјело руку умјетничких сјекиром;
4Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;
5Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.
6Нико није као ти, Господе; велик си и велико је име твоје у сили.
7Ко се не би тебе бојао, царе над народима! јер теби то припада; јер међу свијем мудрацима у народа и у свијем царствима њиховијем нема такога какав си ти.
8Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.
9Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дјело умјетничко и руку златарских, одијело им је од порфире и скерлета, све је дјело умјетничко.
10А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вјечни, од његове срдње тресе се земља, и гњева његова не могу поднијети народи.
11Овако им реците: богова, који нијесу начинили неба ни земље, нестаће са земље и испод неба.
12Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;
13Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја његовијех.
14Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.
15Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим, погинуће.
16Није таки дио Јаковљев, јер је творац свему, и Израиљ му је нашљедство, име му је Господ над војскама.
17Покупи из земље трг свој ти, која сједиш у граду.
18Јер овако вели Господ: гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притијеснићу их да осјете.
19Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: то је бол, треба да га подносим.
20Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завјесе моје.
21Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.
22Гле, иде глас и врева велика из сјеверне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.
23Знам, Господе, да пут човјечји није у његовој власти нити је човјеку који ходи у власти да управља корацима својим.
24Карај ме, Господе, али с мјером, не у гњеву свом, да ме не би затро.
25Излиј гњев свој на народе који те не познају, и на племена која не призивљу имена твојега, јер прождријеше Јакова, прождријеше га да га нема, и насеље његово опустише.