9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1У почетку царовања Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи:
2Овако ми рече Господ: начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата.
3По том пошљи их цару Едомском и цару Моавском и цару синова Амоновијех и цару Тирском и цару Сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудину.
4И наручи им нека реку својим господарима: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: овако реците својим господарима:
5Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго.
6И сада ја дадох све те земље у руке Навуходоносору цару Вавилонском слузи својему, дадох му и звијерје пољско да му служи.
7И сви ће народи служити њему и сину његову и унуку његову докле дође вријеме и његовој земљи, и велики народи и силни цареви покоре га.
8А који народ или царство не би хтио служити Навуходоносору цару Вавилонском, и не би хтио савити врата својега у јарам цара Вавилонскога, таки ћу народ походити мачем и глађу и помором, говори Господ, докле их не истријебим руком његовом.
9Не слушајте дакле пророка својих ни врача својих ни сањача својих ни гатара својих ни бајача својих, који вам говоре и веле: нећете служити цару Вавилонском.
10Јер вам они лаж пророкују, како бих вас далеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете.
11А народ који би савио врат свој под јарам цара Вавилонскога и служио му, оставићу га на земљи његовој, говори Господ, да је ради и станује у њој.
12И Седекији цару Јудину рекох све ово говорећи: савијте врат свој под јарам цара Вавилонскога и служите њему и народу његову, па ћете остати живи.
13Зашто да погинете ти и народ твој од мача и од глади и од помора, како рече Господ за народ који не би служио цару Вавилонском?
14Не слушајте дакле што говоре пророци који вам кажу и веле: не ћете служити цару Вавилонском, јер вам они пророкују лаж.
15Јер их ја нијесам послао, говори Господ, него лажно пророкују у моје име, како бих вас прогнао да изгинете и ви и пророци који вам пророкују.
16И свештеницима и свему народу говорих и рекох: овако вели Господ: не слушајте што говоре ваши пророци који вам пророкују говорећи: ево, посуђе дома Господњега вратиће се из Вавилона скоро. Јер вам они пророкују лаж.
17Не слушајте их; служите цару Вавилонском, и остаћете живи; зашто тај град да опусти?
18Ако ли су пророци и ако је ријеч Господња у њих, нека моле Господа над војскама да судови што су остали у дому Господњем и у дому цара Јудина и у Јерусалиму не отиду у Вавилон.
19Јер овако вели Господ над војскама за ступове и за море и за подножја и за друге судове што су остали у том граду,
20Којих не узе Навуходоносор цар Вавилонски кад одведе у ропство Јехонију сина Јоакимова цара Јудина из Јерусалима у Вавилон, и све главаре Јудине и Јерусалимске;
21Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев за судове што осташе у дому Господњем и у дому цара Јудина у Јерусалиму:
22У Вавилон ће се однијети и ондје ће бити до дана кад ћу их походити, вели Господ, кад ћу их донијети и вратити на ово мјесто.