9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
2Стани на вратима дома Господњега, и огласи ондје ову ријеч, и реци: чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу.
3Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: поправите своје путове и дјела своја, па ћу учинити да станујете на овом мјесту.
4Не уздајте се у лажне ријечи говорећи: црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је.
5Него доиста поправите своје путове и дјела своја, и судите право између човјека и ближњега његова.
6Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крви праве не прољевајте на овом мјесту, и не идите за другим боговима на своје зло.
7Тада ћу учинити да станујете од вијека до вијека на овом мјесту, у земљи коју сам дао оцима вашим.
8Ето, ви се уздате у ријечи лажне, које не помажу.
9Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за другим боговима, којих не знате;
10Па онда доходите и стајете преда мном у овом дому, који се зове мојим именом, и говорите: избависмо се, да чините све ове гадове.
11Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ.
12Него идите сада на моје мјесто, које је било у Силому, гдје намјестих име своје испочетка, и видите што сам му учинио за злоћу народа својега Израиља.
13Зато сада, што чините сва она дјела, вели Господ, и што вам говорим зарана једнако, а ви не слушате, и кад вас зовем, а ви се не одзивате,
14Зато ћу учинити тому дому, који се зове мојим именом, у који се ви уздате, и овому мјесту, које дадох вама и оцима вашим, као што сам учинио Силому.
15И одбацићу вас од лица својега, као што сам одбацио сву браћу вашу, све сјеме Јефремово.
16Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, и не говори ми за њих; јер те нећу услишити.
17Зар не видиш шта чине по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским?
18Синови купе дрва, а оцеви ложе огањ, и жене мијесе тијесто, да пеку колаче царици небеској, и да љевају наљеве другим боговима, да би мене дражили.
19Мене ли драже? говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу својему?
20Зато овако говори Господ Господ: гле, гњев мој и јарост моја излиће се на ово мјесто, на људе и на стоку и на дрвета пољска и на род земаљски, и распалиће се, и неће се угасити.
21Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо.
22Јер не говорих оцима вашим, нити им заповиједих, кад их изведох из земље Мисирске, за жртве паљенице ни за приносе.
23Него им ово заповједих говорећи: слушајте глас мој и бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свијем путовима које вам заповиједих, да би вам добро било.
24Али не послушаше, нити уха својега пригнуше, него идоше по савјетима и мислима злога срца својега, и отидоше натраг а не напријед.
25Откад изиђоше оци ваши из земље Мисириске до данас, слах к вама све слуге своје пророке сваки дан зарана и без престанка.
26Али не послушаше ме, нити уха својега пригнуше, него бијаху тврдоврати и чинише горе него оци њихови.
27Говорићеш им све ове ријечи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати.
28Зато им реци: ово је народ који не слуша гласа Господа Бога својега, нити прима науке; пропаде вјера и неста је из уста њиховијех.
29Остризи косу своју и баци је, и заридај иза гласа на високим мјестима, јер одбаци Господ и остави род, на који се разгњеви.
30Јер синови Јудини учинише што је зло преда мном, говори Господ, метнуше гадове своје у дом који се зове мојим именом, да би га оскврнили.
31И саградише висине Тофету, који је у долини сина Еномова, да сажижу синове своје и кћери своје огњем, што нијесам заповиједио нити ми је дошло на ум.
32Зато ево, иду дани, вели Господ, кад се више неће звати Тофет ни долина сина Еномова, него долина крвна, и погребаваће се у Тофету, јер неће бити мјеста.
33И мртва ће тјелеса народа овога бити храна птицама небеским и звијерју земаљском, и неће бити никога да их плаши.
34И учинићу, те ће из градова Јудинијех и с улица Јерусалимских нестати гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина; јер ће земља опустјети.