9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
2Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.
3Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празнијем судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.
4Земља је испуцала, јер не бјеше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју.
5И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.
6И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се вјетар као змајеви, очи им ишчиљеше, јер нема траве.
7Кад безакоња наша свједоче на нас, Господе, учини ради имена својега; јер је много одмета наших, теби сагријешисмо.
8Наде Израиљев! спаситељу његов у невољи! зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се уврати да преноћи?
9Зашто си као уморан човјек, као јунак, који не може избавити? Та, ти си усред нас, Господе, и име је твоје призвано на нас; немој нас оставити.
10Овако говори Господ за народ овај: мило им је да се скитају, не устављају ногу својих, зато нијесу мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће гријехе њихове.
11Потом рече ми Господ: не моли се за тај народ да би му било добро.
12Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принијети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.
13Тада рекох: ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: нећете видјети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом мјесту.
14А Господ ми рече: лаж пророкују ти пророци у моје име, нијесам их послао, нити сам им заповједио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и пријевару срца својега они вам пророкују.
15Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име а ја их нијесам послао, и говоре: неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.
16А народ овај којему они пророкују биће поваљан по улицама Јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.
17Реци им дакле ову ријеч: нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер дјевојка кћи мојега народа сатр се веома, од ударца прељута.
18Ако изидем у поље, ето побијенијех мачем; ако уђем у град, ето изнемоглијех од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу које не знају.
19Еда ли си сасвијем одбацио Јуду? еда ли је омрзао души твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лијека? Чекасмо мир али нема добра; и вријеме да оздравимо, а гле, страх.
21Немој нас одврћи ради имена својега; немој наружити пријестола славе своје, опомени се завјета својега с нама, немој га укинути.
22Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? или небеса дају ли ситан дажд? Нијеси ли ти то, Господе Боже наш? Зато тебе чекамо, јер ти чиниш све то.