9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А седмога мјесеца дође Исмаило син Нетаније сина Елисамина, царскога рода, и кнезови цареви, десет људи с њим, ка Годолији сину Ахикамову у Миспу, и једоше ондје у Миспи с њим.
2Потом уста Исмаило син Нетанијин и десет људи што бијаху с њим, и убише мачем Годолију сина Ахикама сина Сафанова; тако погубише онога кога бјеше поставио цар Вавилонски над земљом.
3И све Јудејце који бијаху с њим, с Годолијом, у Миспи, и Халдејце који се затекоше ондје, војнике, поби Исмаило.
4А сјутрадан пошто уби Годолију, док још нико не дозна,
5Дођоше људи из Сихема, из Силома и из Самарије, осамдесет људи, обријане браде и раздртијех хаљина и испарани по тијелу, и имаху у рукама дар и кад, да принесу у дом Господњи.
6Тада Исмаило син Нетанијин изиде им на сусрет из Миспе и иђаше плачући, и сретавши се с њима рече им: ходите ка Годолији сину Ахикамову.
7А кад дођоше усред града, покла их Исмаило син Нетанијин с људима који бијаху с њим и баци их у јаму.
8А међу њима се нађе десет људи који рекоше Исмаилу: немој нас погубити, јер имамо сакривено благо у пољу, пшенице и јечма и уља и меда. И остави их, и не поби их с браћом њиховом.
9А јама у коју побаца Исмаило сва тјелеса људи које поби уз Годолију бијаше она коју начини цар Аса бојећи се Васе цара Израиљева; и Исмаило син Нетанијин напуни је побијенијех људи.
10И зароби Исмаило сав остатак народа што бијаше у Миспи, кћери цареве и сав народ што бјеше остао у Миспи, над којим бјеше поставио Невузардан заповједник стражарски Годолију сина Ахикамова; и заробивши их Исмаило син Нетанијин пође да пријеђе к синовима Амоновијем.
11Али Јоанан син Каријин и све војводе што бијаху с њим чуше све зло што учини Исмаило син Нетанијин.
12Тада узеше све своје људе и пођоше да ударе на Исмаила сина Нетанијина, којега нађоше код велике воде у Гаваону.
13И сав народ што бјеше с Исмаилом кад видје Јоанана сина Каријина и све војводе што бјеху с њим, обрадова се,
14И сав народ што Исмаило зароби из Миспе обрну се и отиде к Јоанану сину Каријину.
15А Исмаило син Нетанијин побјеже с осам људи од Јоанана, и отиде к синовима Амоновијем.
16И тако Јоанан син Каријин и све војводе што бијаху с њим узеше сав остатак народа што повратише од Исмаила сина Нетанијина, који убив Годолију сина Ахикамова бјеше их одвео из Миспе, војнике и жене и дјецу и дворане, и одведоше их из Гаваона;
17И отишавши стадоше у гостионици Химамовој код Витлејема, да би отишли и прешли у Мисир,
18Ради Халдејаца, јер их се бојаху, што Исмаило син Нетанијин уби Годолију сина Ахикамова, којега бјеше поставио цар Вавилонски над земљом.