7 Many waters cannot quench love, neither can the floods drown it: if a man would give all the substance of his house for love, it would utterly be contemned.
1Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,
2Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мојега, да би им плијен биле удовице и сироте грабеж.
3А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи из далека? коме ћете прибјећи за помоћ? гдје ли ћете оставити славу своју?
4Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.
5Тешко Асиру, шиби гњева мојега, ако и јест палица у руци његовој моја јарост.
6На народ лицемјерни послаћу га, и заповједићу му за народ на који се гњевим, да плијени и отима, и да га изгази као блато на улицама.
7Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истријеби многе народе.
8Јер ће рећи: кнезови моји нијесу ли сви цареви?
9Није ли Халан као Хархемис? није ли Емат као Арфад? није ли Самарија као Дамаск?
10Како је рука моја нашла царства лажнијех богова, којих ликови бијаху јачи од Јерусалимских и Самаријских,
11Нећу ли учинити Јерусалиму и његовијем лажнијем боговима онако како сам учинио Самарији и њезинијем лажнијем боговима?
12Али кад сврши Господ све дјело своје на гори Сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолога срца цара Асирскога и славу поноситијех очију његовијех.
13Јер рече: крјепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и премјестих међе народима и благо њихово заплијених и као јунак оборих становнике.
14И рука моја нађе као гнијездо богатство у народа, и како се купе јајца остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.
15Хоће ли се сјекира величати над онијем који њом сијече? хоће ли се пила разметати над онијем који њом ради? као да би прут махао онијем који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.
16Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.
17Јер ће видјело Израиљево бити огањ, и светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.
18И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тијела, уништиће, и биће као бјегунац кад изнемогне.
19И што остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дијете могло пописати.
20И у то вријеме остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљеву неће се више ослањати на онога ко их бије, него ће се ослањати на Господа свеца Израиљева истином.
21Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силноме.
22Јер ако буде народа твојега, Израиљу, као пијеска морскога, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.
23Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.
24Зато овако вели Господ, Господ над војскама: не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.
25Јер још мало, и гњев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.
26Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап Мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.
27И тада ће се скинути бреме његово с рамена твојега и јарам његов с врата твојега, и изломиће се јарам од помазања.
28Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.
29Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побјеже.
30Вичи иза гласа, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!
31Мадмина побјеже, становници Гевимски утекоше.
32Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери Сионске, на хум Јерусалимски.
33Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; што је високо посјећи ће, и што је уздигнуто снизиће.
34И густу ће шуму исјећи сјекиром, и Ливан ће пасти од силнога.