9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
2Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све гријехе своје.
3Глас је некога који виче: приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему.
4Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна мјеста нека буду равна.
5И јавиће се слава Господња, и свако ће тијело видјети; јер уста Господња говорише.
6Глас говори: вичи. И рече: шта да вичем? Да је свако тијело трава и све добро његово као цвијет пољски.
7Суши се трава, цвијет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.
8Суши се трава, цвијет опада; али ријеч Бога нашега остаје довијека.
9Изиди на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласе; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласе; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудинијем: ево Бога вашега.
10Ево, Господ Бог иде на јакога, и мишица ће његова обладати њим; ево плата је његова код њега и дјело његово пред њим.
11Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у њедрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.
12Ко је измјерио воду грстима својим и небеса премјерио пеђу? ко је мјером измјерио прах земаљски, и горе измјерио на мјерила и брегове на потег?
13Ко је управљао дух Господњи? или му био савјетник и научио га?
14С ким се је договарао и ко га је уразумио и научио путу суда, и научио га знању и показао му пут разума?
15Гле, народи су као кап из виједра, и као прашка на мјерилима броје се; гле, премјешта острва као прашак.
16Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.
17Сви су народи као ништа пред њим, мање неголи ништа и таштина вриједе му.
18С ким ћете дакле изједначити Бога? и каку ћете му прилику наћи?
19Умјетник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.
20А ко је сиромах, те нема шта принијети, бира дрво које не труне, и тражи вјешта умјетника да начини резан лик, који се не помиче.
21Не знате ли? не чујете ли? не казује ли вам се од искона? не разумијете ли од темеља земаљских?
22Он сједи над кругом земаљским, и њезини су му становници као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.
23Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.
24Као да нијесу посађени ни посијани, и као да им се стабло није укоријенило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као пљеву разнесе их.
25С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели свети.
26Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе његове и јаке моћи не изостаје ниједно?
27Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мојега?
28Не знаш ли? нијеси ли чуо да Бог вјечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? разуму његову нема мјере.
29Он даје снагу уморноме, и нејакоме умножава крјепост.
30Дјеца се море и сустају, и младићи падају;
31Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.