9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Али сада чуј, Јакове, слуго мој, и Израиљу, којега изабрах.
2Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, којега изабрах.
3Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суху земљу, излићу дух свој на сјеме твоје и благослов свој на твоје натражје.
4И процвјетаће као у трави, као врбе покрај потока.
5Овај ће рећи: ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљеву, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим.
6Овако говори Господ цар Израиљев и избавитељ његов, Господ над војскама: ја сам први и ја сам пошљедњи, и осим мене нема Бога.
7И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави што ће бити и што ће доћи.
8Не бој те се и не плашите се; нијесам ли ти давно казао и објавио? ви сте ми свједоци; има ли Бог осим мене? Да, нема стијене, не знам ни једне.
9Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им свједоци да не виде и не разумију, да би се посрамили.
10Ко гради бога и лије лик, није ни на каку корист.
11Гле, сви ће се другови његови посрамити, и умјетници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.
12Ковач клијештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане.
13Дрводјеља растеже врвцу и биљежи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човјечји, као лијепа човјека, да стоји у кући.
14Сијече себи кедре, и узима чесвину и храст или што је најчвршће међу дрвљем шумским; сади јасен, и од дажда расте.
15И бива човјеку за огањ, и узме га, те се грије; упали га, те пече хљеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на кољена пред њим.
16Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и грије се и говори: аха, огријах се, видјех огањ.
17А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на кољена и клања се, и моли му се и говори: избави ме, јер си ти бог мој.
18Не знају, нити разумију, јер су им очи заслијепљене да не виде, и срца, да не разумију.
19Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: половину овога спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хљеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати?
20Таки се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душе своје, нити рећи: није ли лаж што ми је у десници?
21Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити.
22Расућу као облак пријеступе твоје, и гријехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио.
23Пјевајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попијевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу.
24Овако говори Господ, избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распростријех земљу сам собом;
25Уништујем знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост;
26Потврђујем ријеч слуге својега, и навршујем савјет гласника својих; говорим Јерусалиму: населићеш се; и градовима Јудинијем: сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу;
27Говорим дубини: пресахни и исушићу ријеке твоје;
28Говорим Киру: пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: сазидаћеш се; и цркви: основаћеш се.