9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Тада ће се пјевати ова пјесма у земљи Јудиној: имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење.
2Отворите врата да уђе народ праведни, који држи вјеру.
3Ко се тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у тебе узда.
4Уздајте се у Господа довијека, јер је Господ Господ вјечна стијена.
5Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.
6Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољнијех.
7Пут је праведнику прав, ти равниш стазу праведноме.
8И на путу судова твојих, Господе, чекамо те; твоје име и твој спомен жуди душа.
9Душом својом жудим тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим те јутром; јер кад су судови твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној.
10Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.
11Господе! рука је твоја високо подигнута, а они не виде; видјеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождријети непријатеље твоје.
12Господе! нама ћеш дати мир, јер сва дјела наша ти си нам учинио.
13Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим тебе, али само тобом помињемо име твоје.
14Помријеше, неће оживјети, мртви будући неће устати, јер си их ти походио и истријебио, затро сваки спомен њихов.
15Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске.
16Господе, у невољи тражише те, изливаше покорну молитву кад си их карао.
17Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, таки бијасмо ми пред тобом, Господе!
18Затрудњесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо вјетра, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.
19Оживјеће мртви твоји, и моје ће мртво тијело устати. Пробудите се, и пјевајте који станујете у праху; јер је твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.
20Хајде народе мој, уђи у клијети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гњев.
21Јер, гле, Господ излази из мјеста својега да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крви своје нити ће више покривати побијенијех својих.