1Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
2И човјек ће бити као заклон од вјетра, и као уточиште од поплаве, као потоци на суху мјесту, као сјен од велике стијене у земљи сасушеној.
3И очи онијех који виде неће бити заслијепљене, и уши онијех који чују слушаће.
4И срце неразумнијех разумјеће мудрост, и језик мутавијех говориће брзо и разговијетно.
5Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашнијем.
6Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемјерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладному и напој жедному да узме.
7И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште ријечима лажнијем и кад сиромах говори право.
8Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.