9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвенијем хаљинама? красно одјевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вриједан сам спасти.
2Зашто ти је црвено одијело и хаљине ти као у онога који гази у каци?
3Газих сам у каци, и нико између народа не бјеше са мном; али их изгазих у гњеву свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одијело своје.
4Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе.
5Погледах, а никога не бјеше да поможе, и зачудих се што никога не бјеше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подуприје ме.
6И изгазих народе у гњеву свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову.
7Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљеву по милости својој и по великој доброти својој.
8Јер рече: доиста су мој народ, синови, који неће изневјерити. И би им спаситељ.
9У свакој тузи њиховој он бјеше тужан, и анђео, који је пред њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради он их избави, и подиже их и носи их све вријеме.
10Али се одметаше и жалостише свети дух његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих.
11Али се опомену старијех времена, Мојсија, народа својега: гдје је онај који их изведе из мора с пастирем стада својега? гдје је онај што метну усред њих свети дух свој?
12Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? који раздвоји воду пред њима, да стече себи вјечно име?
13Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше?
14Дух Господњи води их тихо, као кад стока слази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име.
15Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, гдје је ревност твоја и сила твоја, мноштво милосрђа твојега и милости твоје? еда ли ће се мени устегнути?
16Ти си заиста отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; ти си, Господе, отац наш, име ти је откако је вијека избавитељ наш.
17Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путова твојих? да нам отврдне срце да те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена нашљедства својега.
18Замало наслиједи народ светости твоје; непријатељи наши погазише светињу твоју.
19Постасмо као они којима нијеси нигда владао нити је призивано име твоје над њима.