7 Many waters cannot quench love, neither can the floods drown it: if a man would give all the substance of his house for love, it would utterly be contemned.
1Господе, ти си Бог мој, узвишиваћу те, славићу име твоје, јер си учинио чудеса; намјере твоје од старине вјера су и истина.
2Јер си од града начинио гомилу, и од тврдога града зидине; од града двор за странце, довијека се неће саградити.
3Зато ће те славити народ силан, град страшнијех народа бојаће те се.
4Јер си био крјепост убогоме, крјепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гњев насилнички као поплава која обаљује зид.
5Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на суху мјесту; као припека сјеном од облака, тако се пјевање насилника прекиде.
6И Господ ће над војскама учинити свијем народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чиста вина, од претила меса с можданима, од вина без талога.
7И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи.
8Уништиће смрт заувијек, и утрће Господ Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа својега укинуће са све земље; јер Господ рече.
9И рећи ће се у оно вријеме: гле, ово је Бог наш, њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење његово.
10Јер ће рука Господња починути на овој гори, а Моав ће се изгазити на свом мјесту као што се гази слама за гној.
11И размахнуће рукама својим сред њега, као што размахује пливач да плива, и обориће охолост његову мишицама руку својих.
12И град и високе зидове твоје снизиће, обориће, бациће на земљу у прах.