1Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
2Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко ријека, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорјети и неће те пламен опалити.
3Јер сам ја Господ, Бог твој, светац Израиљев, спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу мјесто тебе.
4Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.
5Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести сјеме твоје, и од запада сабраћу те.
6Казаћу сјеверу: дај; и југу: не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,
7Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
8Изведи народ слијепи који има очи, и глухи који има уши.
9Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напријед казао то или нам казао што је било прије? Нека доведу свједоке своје и оправдају се; или нека чују, и реку: истина је.
10Ви сте моји свједоци, вели Господ, и слуга мој којега изабрах, да бисте знали и вјеровали ми и разумјели да сам ја; прије мене није било Бога нити ће послије мене бити.
11Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема спаситеља.
12Ја објавих, и спасох, и напријед казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми свједоци, вели Господ, и ја сам Бог.
13Ја сам од прије него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?
14Овако говори Господ избавитељ ваш, светац Израиљев: вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све пријеворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.
15Ја сам Господ светац ваш, створитељ Израиљев, цар ваш.
16Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силнијем водама стазу,
17Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свјештило:
18Не помињите што је прије било и не мислите о старијем стварима.
19Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, ријеке у сухој земљи.
20Славиће ме звијери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, ријеке у земљи сухој, да напојим народ свој, избраника својега.
21Народ који саздах себи, приповједаће хвалу моју.
22А ти, Јакове, не призива ме, и бијах ти досадан, Израиљу.
23Нијеси ми принио јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим нијеси ме почастио; нијесам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.
24Нијеси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гријесима, и досадио си ми безакоњем својим.
25Ја, ја сам бришем твоје пријеступе себе ради, и гријеха твојих не помињем.
26Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.
27Отац твој први сагријеши, и учитељи твоји скривише ми.
28Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.