10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив.
2А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
3И рече: ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелим срцем, и творио што је теби угодно. И плака Језекија веома.
4Тада дође ријеч Господња Исаији говорећи:
5Иди и реци Језекији: овако вели Господ Бог Давида оца твојега: чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје, ево додаћу ти вијеку петнаест година.
6И избавићу тебе и овај град из руку цара Асирскога, и бранићу овај град.
7И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао.
8Ево ја ћу вратити сјен по кољенцима по којима је сишао на сунчанику Ахазову натраг за десет кољенаца. И врати се сунце за десет кољенаца по кољенцима по којима бијаше сишло.
9Ово написа Језекија цар Јудин кад се разбоље, и оздрави од болести своје:
10Ја рекох, кад се пресјекоше дани моји: идем к вратима гробнијем, узе ми се остатак година мојих.
11Рекох: нећу видјети Господа Господа у земљи живијех, нећу више видјети човјека међу онима који станују на свијету.
12Вијек мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресјекох живот свој као ткач, отсјећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
14Пиштах као ждрао и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчиљеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, облакшај ми.
15Шта да речем? Он ми каза, и учини. Проживјећу све године своје по јаду душе своје.
16Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мојега, исцијелио си ме и сачувао у животу.
17Ево, на мир дође ми љут јад; али теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све гријехе моје.
18Јер неће гроб тебе славити, неће те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се твојој истини.
19Живи, живи, они ће те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину твоју.
20Господ ме спасе, зато ћемо пјевати пјесме моје у дому Господњем док смо год живи.
21А Исаија бјеше рекао да узму груду сухих смокава и привију на оток, те ће оздравити.
22И Језекија бјеше рекао: шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?