9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш невјеру а теби се не чини невјера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити невјеру, чиниће ти се невјера.
2Господе, смилуј се на нас, тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
3Народи побјегоше од јаке вике, расијаше се народи што се ти подиже.
4И покупиће се плијен ваш као што се купе гусјенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
5Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
6И тврђа времена твојега, сила спасења твојега биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
7Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
8Путови опустјеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човјека.
9Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил огољеше.
10Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
11Затрудњећете сламом, родићете стрњику; гњев ваш прождријеће вас као огањ.
12И народи ће бити као пећи кречне, изгорјеће огњем као трње посјечено.
13Слушајте који сте далеко што сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
14Грјешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемјере, и рећи ће: ко ће нас остати код огња који прождире? ко ће нас остати код вјечне жеге?
15Ко ходи у правди и говори што је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклона; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зла;
16Он ће наставати на високим мјестима; градови на стјенама биће му уточиште, хљеб ће му се давати, воде му се неће премицати.
17Очи ће ти видјети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
18Срце ће твоје мислити о страху говорећи: гдје је писар? гдје бројач? гдје је онај што прегледа куле?
19Нећеш видјети жестока народа, народа који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разумије.
20Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однијети, којему се коље неће нигда помјерити, и ниједно му се уже неће откинути.
21Него ће нам ондје Господ велики бити мјесто ријека и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
22Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, он ће нас спасти.
23Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се раздијелити велик плијен, хроми ће разграбити плијен.
24И нико од становника неће рећи: болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.