7 Many waters cannot quench love, neither can the floods drown it: if a man would give all the substance of his house for love, it would utterly be contemned.
1Запјеваћу сада драгоме својему пјесму драгога својега о винограду његову. Драги мој има виноград на родну брдашцу.
2И огради га, и отријеби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.
3Па сада, становници Јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мојега.
4Што је још требало чинити винограду мојему што му не учиних? кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?
5Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду својему. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид нека се погази;
6Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповједићу облацима да не пуштају више дажда на њ.
7Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.
8Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде мјеста и ви сами останете у земљи.
9Од Господа над војскама чух: многе куће опустјеће, у великим и лијепијем неће бити никога.
10Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер сјемена даће ефу.
11Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.
12И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дјела Господња и не виде рада руку његовијех.
13Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.
14Зато се раширио гроб и развалио ждријело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.
15И погнуће се прост човјек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;
16Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом.
17И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустијех мјеста претилину.
18Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и гријех као ужем колским,
19Који говоре: нека похити, нека брзо дође дјело његово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио светац Израиљев, да познамо.
20Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака свјетлост а од свјетлости мрак, који праве од горкога слатко а од слаткога горко.
21Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.
22Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мијешању силовита пића.
23Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.
24Зато као што огањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће коријен њихов бити као трулеж и цвијет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше ријеч свеца Израиљева.
25Зато се распали гњев Господњи на народ његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва тјелеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гњев се његов не одврати, него је рука његова још подигнута.
26И подигнуће заставу народима даљнијем, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.
27Неће бити међу њима уморна ни сустала, ни дремљива ни санљива, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.
28Стријеле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њиховијех биће као кремен и точкови њихови као вихор.
29Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плијен и однијети га, и неће бити никога да отме.
30Бучаће над њим у то вријеме као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и свјетлост ће се помрачити над погибљу њиховом.