9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Тешко Арилу, Арилу, граду гдје је стајао Давид. Додајте годину на годину, нека кољу жртве празничне.
2Али ћу притијеснити Арила, и биће жалост и туга, јер ће ми бити као Арил.
3Јер ћу те опколити војском, и стегнућу те опкопима и подигнућу супрот теби куле.
4Те ћеш оборен говорити са земље и из праха ћеш муцати, и глас ће ти бити са земље као у бајача и из праха ћеш шапћући говорити.
5А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах и мноштво насилника као пљева кад се размеће; и то ће бити зачас, изненада.
6Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњенијем који прождире.
7И мноштво свијех народа који војују на Арил и сви који ударају на њ и на зидове његове и који га притјешњују, биће као утвара ноћна у сну.
8Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пије, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свијех народа што војују на гору Сионску.
9Станите и чудите се; вапијте и вичите: пијани су, али не од вина; посрћу, али не од силовита пића.
10Јер је Господ излио на вас дух тврдога сна и затворио вам очи, ослијепио пророке и видиоце, главаре ваше.
11И свака утвара биће вам као ријечи у запечаћеној књизи, коју даду човјеку који зна читати говорећи: читај то; а он рече: не могу, јер је запечаћено.
12Или да даду књигу оном који не зна читати говорећи: читај то; а он рече: не знам читати.
13Зато рече Господ: што се овај народ приближује устима својима и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповијест је људска којој су научени,
14Зато ћу ево још радити чудесно с тијем народом, чудесно и дивно, и мудрост мудријех његовијех погинуће и разума разумнијех нестаће.
15Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намјеру, који раде у мраку и говоре: ко нас види? и ко нас зна?
16Наопаке мисли ваше нијесу ли као као лончарски? Говори ли дјело за онога који га је начинио: није ме начинио? и лонац говори ли за онога који га је начинио: не разумије?
17Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму?
18И у тај ће дан глухи чути ријечи у књизи, и из таме и мрака видјеће очи слијепијех.
19И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са свеца Израиљева.
20Јер насилника неће бити, и нестаће потсмјевача, и истријебиће се сви који гледају да чине безакоње,
21Који окривљују човјека за ријеч, и мећу замку ономе који кара на вратима, и обарају праведнога лажју.
22Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: неће се више Јаков постидјети, нити ће му лице поблиједјети.
23Јер кад види усред себе дјецу своју, дјело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће свеца Јаковљева и бојаће се Бога Израиљева.
24И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку.