10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1Паде Вил, извали се Нево; ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку; што носите, тешко је, и умориће.
2Извалише се, падоше сви, не могоше избавити товара, него и сами отидоше у ропство.
3Слушајте ме, доме Јаковљев и сви који сте остали од дома Израиљева, које носим од утробе, које држим од рођења.
4И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до сиједа вијека; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу.
5С ким ћете ме изједначити и испоредити? кога ћете ми узети за прилику да би био као ја?
6Просипају злато из тобоца и мјере сребро на мјерила, плаћају златару да начини од њега бога, пред којим падају и клањају се.
7Мећу га на раме и носе га, и постављају га на мјесто његово, те стоји и не миче се с мјеста својега; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове.
8Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници!
9Памтите што је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другога Бога, и нико није као ја,
10Који од почетка јављам крај и издалека што још није било; који кажем: намјера моја стоји и учинићу све што ми је воља.
11Зовем с истока птицу и из даљне земље човјека који ће извршити што сам наумио. Рекох и довешћу то, наумих и учинићу.
12Слушајте ме, који сте упорна срца, који сте далеко од правде.
13Приближих правду своју, није далеко, и спасење моје неће одоцнити, јер ћу у Сиону поставити спасење, у Израиљу славу своју.