9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Ој жедни који сте год, ходите на воду, и који немате новаца, ходите, купујте и једите; ходите, купујте без новаца и без плате вина и млијека.
2Зашто трошите новце своје на оно што није храна, и труд свој на оно што не сити? Слушајте ме, па ћете јести што је добро, и душа ће се ваша насладити претилине.
3Пригните ухо своје и ходите к мени; послушајте, и жива ће бити душа ваша, и учинићу с вама завјет вјечан, милости Давидове истините.
4Ево, дадох га за свједока народима, за вођа и заповједника народима.
5Ево, зваћеш народ којега нијеси знао, и народи који те нијесу знали стећи ће се к теби, ради Господа Бога твојега и свеца Израиљева, јер те прослави.
6Тражите Господа, док се може наћи; призивајте га, докле је близу.
7Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашему, јер прашта много.
8Јер мисли моје нијесу ваше мисли, нити су ваши путови моји путови, вели Господ;
9Него колико су небеса више од земље, толико су путови моји виши од ваших путова, и мисли моје од ваших мисли.
10Јер како пада дажд или снијег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје сјемена да се сије и хљеба да се једе,
11Тако ће бити ријеч моја кад изиде из мојих уста: неће се вратити к мени празна, него ће учинити што ми је драго, и срећно ће свршити на што је пошљем.
12Јер ћете с весељем изаћи, и у миру ћете бити вођени; горе и брегови пјеваће пред вама од радости, и сва ће дрвета пољска пљескати рукама.
13Мјесто трња никнуће јела, мјесто коприве никнуће мирта; и то ће бити Господу у славу, за вјечан знак, којега неће нестати.