9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Бреме долини виђења. Што ти је те си сва изашла на кровове?
2Граде пуни вике и вреве, граде весели! твоји побијени нијесу побијени мачем нити погибоше у боју.
3Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стријелци; што се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побјегоше далеко.
4Зато рекох: прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тјешите за погибљу кћери народа мојега.
5Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе.
6И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит.
7И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се намјестише пред вратима.
8И одастрије се застирач Јудин; и погледао си у то вријеме на оружје у кући шумској.
9И видјесте да је много пролома на граду Давидову, и сабрасте воду у доњем језеру.
10И избројисте куће Јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.
11И начинисте јаз међу два зида за воду из старога језера; али не погледасте на онога који је то учинио и не обазресте се на онога који је то одавна спремио.
12И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете костријет;
13А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: једимо и пијмо, јер ћемо сјутра умријети.
14Али Господ над војскама јави ми: неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама.
15Овако вели Господ, Господ над војскама: иди к оному ризничару, к Сомни, управитељу дворском,
16И реци му: шта ћеш ти ту? и ко ти је ту? те си ту истесао себи гроб? истесао си себи гроб на високу мјесту и спремио си себи стан у камену.
17Ево, човјече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те.
18Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; ондје ћеш умријети и ондје ће бити кола славе твоје, срамото дому господара својега;
19И сврћи ћу те с мјеста твојега, и истјераћу те из службе твоје.
20И у то вријеме позваћу слугу својега Елијакима сина Хелкијина;
21И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудину.
22И метнућу му кључ од дома Давидова на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити.
23И као клин углавићу га на тврду мјесту, и биће пријесто славе дому оца својега;
24И о њему ће се вјешати сва слава дома оца његова, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мјехови.
25У то вријеме, вели Господ над војскама, помјериће се клин углављени на тврдом мјесту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече.