10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху цару Филистејском у Герар.
2И јави му се Господ и рече: немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати.
3Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему.
4И умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље; и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи.
5Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповјести моје и правила моја и законе моје.
6И оста Исак у Герару.
7А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: сестра ми је. Јер се бојаше казати: жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лијепа.
8И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистејски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.
9И дозва Авимелех Исака и рече: та то ти је жена; како си казао: сестра ми је? А Исак му одговори: рекох: да не погинем с ње.
10А Авимелех рече: шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех.
11И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће.
12И Исак стаде сијати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
13И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.
14И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
15Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом.
16И Авимелех рече Исаку: иди од нас, јер си постао силнији од нас.
17И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.
18И стаде Исак откопавати студенце, који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им бјеше надио отац његов.
19И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.
20Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
21Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, зато га назва Ситна.
22Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
23И отиде оданде горе у Вирсавеју.
24И исту ноћ јави му се Господ, и рече: ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.
25И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац.
26И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Филохом војводом својим.
27А Исак им рече: што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?
28А они рекоше: видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:
29Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.
30Тада их он угости; те једоше и пише.
31А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.
32Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: нађосмо воду.
33И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњега дана.
34А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.