10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
2И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен бијаше студенцу на вратима.
3Ондје се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и послије опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово мјесто.
4И Јаков им рече: браћо, одакле сте? Рекоше: из Харана смо.
5А он им рече: познајете ли Лавана сина Нахорова? Они рекоше: познајемо.
6Он им рече: је ли здрав? Рекоше: јест, и ево Рахиље кћери његове, гдје иде са стадом.
7И он рече: ето још је рано, нити је вријеме враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.
8А они рекоше: не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.
9Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца својега, јер она пасијаше овце.
10А кад Јаков видје Рахиљу кћер Лавана ујака својега, и стадо Лавана ујака својега, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака својега.
11И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.
12И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њезину и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу својему.
13А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповједи Лавану све ово.
14А Лаван му рече: та ти си кост моја и тијело моје. И оста код њега цио мјесец дана.
15Тада рече Лаван Јакову: зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?
16А Лаван имаше двије кћери: старијој бјеше име Лија, а млађој Рахиља.
17И у Лије бјеху кварне очи, а Рахиља бјеше лијепа стаса и лијепа лица.
18И Јакову омиље Рахиља, те рече: служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.
19А Лаван му рече: боље теби да је дам него другом; остани код мене.
20И отслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.
21И рече Јаков Лавану: дај ми жену, јер ми се наврши вријеме, да легнем с њом.
22И сазва Лаван све људе из онога мјеста и учини гозбу.
23А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.
24И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.
25А кад би ујутру, гле, оно бјеше Лија; те рече Јаков Лавану: шта си ми то учинио? не служим ли за Рахиљу код тебе? зашто си ме преварио?
26А Лаван му рече: не бива у нашем мјесту да се уда млађа прије старије.
27Наврши недјељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.
28Јаков учини тако, и наврши с њом недјељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.
29И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.
30И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.
31А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њојзи материцу, а Рахиља оста нероткиња.
32И Лија затрудње, и роди сина, и надједе му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.
33И опет затрудње, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овога. И надједе му име Симеун.
34И опет затрудње, и роди сина, и рече: да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надјеше име Левије.
35И затрудње опет, и роди сина, и рече: сада ћу хвалити Господа. Зато му надједе име Јуда; и преста рађати.