9 Who said unto his father and to his mother, I have not seen him; neither did he acknowledge his brethren, nor knew his own children: for they have observed thy word, and kept thy covenant.
10 They shall teach Jacob thy judgments, and Israel thy law: they shall put incense before thee, and whole burnt sacrifice upon thine altar.
1А Рахиља видјевши гдје не рађа дјеце Јакову, позавидје сестри својој; и рече Јакову: дај ми дјеце, или ћу умријети.
2А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: зар сам ја а не Бог који ти не да порода?
3А она рече: ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим кољенима, па ћу и ја имати дјеце од ње.
4И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.
5И затрудње Вала, и роди Јакову сина.
6А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надједе име Дан.
7И Вала робиња Рахиљина затрудње опет, и роди другога сина Јакову;
8А Рахиља рече: борах се жестоко са сестром својом, али одољех. И надједе му име Нефталим.
9А Лија видјевши гдје преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.
10И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;
11И Лија рече: дође чета. И надједе му име Гад.
12Опет роди Зелфа робиња Лијина другога сина Јакову;
13И рече Лија: благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надједе име Асир.
14А Рувим изиде у вријеме жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: дај ми мандрагору сина својега.
15А она јој рече: мало ли ти је што си ми узела мужа? хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мојега? А Рахиља јој рече: нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твојега.
16И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиде му Лија на сусрет и рече: спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина својега. И спава код ње ону ноћ.
17А Бог услиши Лију, те она затрудње, и роди Јакову петога сина.
18И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу својему. И надједе му име Исахар.
19И затрудње Лија опет, и роди Јакову шестога сина;
20И рече Лија: дарива ме Господ даром добријем; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надједе име Завулон.
21Најпослије роди кћер, и надједе јој има Дина.
22Али се Господ опомену Рахиље; и услишив је отвори јој материцу;
23И затрудње, и роди сина, и рече: узе Бог срамоту моју.
24И надједе му име Јосиф, говорећи: нека ми дода Господ још једнога сина.
25А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: пусти ме да идем у своје мјесто и у своју земљу.
26Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и дјецу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.
27А Лаван му рече: немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.
28И још рече: ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.
29А Јаков му одговори: ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.
30Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?
31И рече му Лаван: шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:
32Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с биљегом, и све што је црно између оваца, и што је с биљегом и шарено између коза, па што послије буде тако, оно да ми је плата.
33Тако ће ми се послије посвједочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: што год не буде шарено ни с биљегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.
34А Лаван рече: ето, нека буде како си казао.
35И одлучи Лаван исти дан јарце с биљегом и шарене и све козе с биљегом и шарене, и све на чем бијаше што бијело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.
36И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасијаше осталу стоку Лаванову.
37И узе Јаков зеленијех прутова тополовијех и љесковијех и кестеновијех, и нагули их до бјелине која бјеше на прутовима.
38И меташе нагуљене прутове пред стоку у жљебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.
39И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и што се млађаше бијаше с биљегом, прутасто и шарено.
40И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лаванову.
41И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;
42А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.
43И тако се тај човјек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.