10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1А Рахиља видјевши гдје не рађа дјеце Јакову, позавидје сестри својој; и рече Јакову: дај ми дјеце, или ћу умријети.
2А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: зар сам ја а не Бог који ти не да порода?
3А она рече: ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим кољенима, па ћу и ја имати дјеце од ње.
4И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.
5И затрудње Вала, и роди Јакову сина.
6А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надједе име Дан.
7И Вала робиња Рахиљина затрудње опет, и роди другога сина Јакову;
8А Рахиља рече: борах се жестоко са сестром својом, али одољех. И надједе му име Нефталим.
9А Лија видјевши гдје преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.
10И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;
11И Лија рече: дође чета. И надједе му име Гад.
12Опет роди Зелфа робиња Лијина другога сина Јакову;
13И рече Лија: благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надједе име Асир.
14А Рувим изиде у вријеме жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: дај ми мандрагору сина својега.
15А она јој рече: мало ли ти је што си ми узела мужа? хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мојега? А Рахиља јој рече: нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твојега.
16И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиде му Лија на сусрет и рече: спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина својега. И спава код ње ону ноћ.
17А Бог услиши Лију, те она затрудње, и роди Јакову петога сина.
18И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу својему. И надједе му име Исахар.
19И затрудње Лија опет, и роди Јакову шестога сина;
20И рече Лија: дарива ме Господ даром добријем; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надједе име Завулон.
21Најпослије роди кћер, и надједе јој има Дина.
22Али се Господ опомену Рахиље; и услишив је отвори јој материцу;
23И затрудње, и роди сина, и рече: узе Бог срамоту моју.
24И надједе му име Јосиф, говорећи: нека ми дода Господ још једнога сина.
25А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: пусти ме да идем у своје мјесто и у своју земљу.
26Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и дјецу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.
27А Лаван му рече: немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.
28И још рече: ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.
29А Јаков му одговори: ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.
30Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?
31И рече му Лаван: шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:
32Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с биљегом, и све што је црно између оваца, и што је с биљегом и шарено између коза, па што послије буде тако, оно да ми је плата.
33Тако ће ми се послије посвједочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: што год не буде шарено ни с биљегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.
34А Лаван рече: ето, нека буде како си казао.
35И одлучи Лаван исти дан јарце с биљегом и шарене и све козе с биљегом и шарене, и све на чем бијаше што бијело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.
36И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасијаше осталу стоку Лаванову.
37И узе Јаков зеленијех прутова тополовијех и љесковијех и кестеновијех, и нагули их до бјелине која бјеше на прутовима.
38И меташе нагуљене прутове пред стоку у жљебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.
39И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и што се млађаше бијаше с биљегом, прутасто и шарено.
40И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лаванову.
41И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;
42А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.
43И тако се тај човјек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.