10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1А Јаков чу гдје синови Лаванови говоре: Јаков узе све што бјеше нашега оца, и од онога што бјеше нашега оца стече све ово благо.
2И видје Јаков гдје лице Лаваново није према њему као прије.
3И Господ рече Јакову: врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
4И послав Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду својему.
5И рече им: видим гдје лице оца вашега није према мени као прије; али је Бог оца мојега био са мном.
6И ви знате да сам служио оцу вашему како сам год могао;
7А отац ме је ваш варао и мијењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
8Кад он рече: што буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: с биљегом што буде нека ти је плата, онда се младило све с биљегом.
9Тако Бог узе стоку оцу вашему и даде је мени;
10Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видјех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе бијаху шарени, с биљегама прутастим и коластим.
11А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: ево ме.
12А он рече: подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с биљегама прутастим и коластим; јер видјех све што ти чини Лаван.
13Ја сам Бог од Ветиља, гдје си прелио камен и учинио ми завјет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
14Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: еда ли још имамо какав дио и нашљедство у дому оца својега?
15Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? па је још и наше новце једнако јео.
16Јер све ово благо што узе Господ оцу нашему, наше је и наше дјеце. Зато чини све што ти је Господ казао.
17И подиже се Јаков, и метну дјецу своју и жене своје на камиле;
18И одведе сву стоку своју и све благо што бјеше стекао, стоку коју бјеше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу својему у земљу Хананску.
19А Лаван бјеше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу својему.
20И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
21И побјеже са свијем благом својим, и подиже се те пријеђе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
22А трећи дан јавише Лавану да је побјегао Јаков.
23И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потјеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
24Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: чувај се да не говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно.
25И стиже Лаван Јакова; а Јаков бјеше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такођер разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
26И Лаван рече Јакову: шта учини те крадом побјеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
27Зашто тајно побјеже и крадом отиде од мене? нити ми рече да те испратим с весељем и с пјесмама, с бубњима и гуслама?
28Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? лудо си радио.
29Могао бих вам досадити; али Бог оца вашега ноћас ми рече говорећи: чувај се да не говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно.
30Иди дакле кад си се тако ужелио куће оца својега; али зашто украде богове моје?
31А Јаков одговори и рече: бојах се и мишљах: хоћеш силом отети кћери своје од мене.
32А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи што је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
33И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двију робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
34А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и сједе озго; и Лаван пипаше по цијелом шатору, и не нађе.
35А она рече оцу својему: немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је што у жена бива. Тражив дакле не нађе идола својих.
36И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко тјерао?
37Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
38Ево двадесет година бијах код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твојега не једох.
39Што би звијерје заклало нијесам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
40Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
41Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаесет година за двије кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мијењао десет пута.
42Да није Бог оца мојега, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацијело отпустио празна. Али је Бог видио невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
43А Лаван одговори Јакову и рече: ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и што год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховијем које родише?
44Него хајде да ухватимо вјеру, ја и ти, да буде свједочанство између мене и тебе.
45И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
46И рече Јаков браћи својој: накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
47И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
48И рече Лаван: ова гомила нека буде свједок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
49А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видјети један другога.
50Ако уцвијелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човјек бити између нас, него гле Бог свједок између мене и тебе.
51И још рече Лаван Јакову: гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
52Свједок је ова гомила и свједок је овај споменик: да ни ја нећу пријећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш пријећи преко ове гомиле и споменика овога на зло.
53Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њихова, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца својега Исака.
54И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
55А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје мјесто.