10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.
2Видећи синови Божји кћери човјечије како су лијепе узимаше их за жене које хтјеше.
3А Господ рече: неће се дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет година.
4А бијаше тада дивова на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху са кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бијаху силни људи, од старине на гласу.
5И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле,
6Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.
7И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
8Али Ноје нађе милост пред Господом.
9Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.
10И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.
11А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.
12И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи.
13И рече Бог Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
14Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.
15И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;
16Пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.
17Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути.
18Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.
19И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.
20Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.
21И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
22И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини.