10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповједник стражарски, човјек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо.
2И Господ бјеше с Јосифом, те би срећан, и живљаше у кући господара својега Мисирца.
3И господар његов видје да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој.
4И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпослије постави га над цијелијем домом својим, и што год имаше њему даде у руке.
5А кад га постави над домом својим и над свијем што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи бјеше на свему што имаше у кући и у пољу.
6И остави у Јосифовијем рукама све што имаше, и не разбираше ни за што осим јела које јеђаше. А Јосиф бијаше лијепа стаса и лијепа лица.
7И догоди се послије, те се жена господара његова загледа у Јосифа, и рече: лези са мном.
8А он не хтје, него рече жени господара својега: ето господар мој не разбира ни за што што је у кући, него што год има даде мени у руке.
9Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згријешио?
10И она говораше таке ријечи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.
11А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не бјеше никога од домашњих у кући,
12Она га ухвати за хаљину говорећи: лези са мном. Али он оставив јој у рукама хаљину своју побјеже и отиде.
13А кад она видје гдје јој остави у рукама хаљину своју и побјеже,
14Викну чељад своју, и рече им говорећи: гледајте, довео нам је човјека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках иза гласа;
15А он кад чу гдје вичем, остави хаљину своју код мене и побјеже и отиде.
16И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.
17А тада му рече овако говорећи: слуга Јеврејин, којега си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;
18А ја повиках иза гласа, те он оставив хаљину своју код мене побјеже.
19А кад господар његов чу ријечи жене своје гдје му рече: то ми је учинио слуга твој, разгњеви се врло.
20И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, гдје лежаху сужњи царски; и би ондје у тамници.
21Али Господ бјеше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиље тамничару.
22И повјери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и што је год требало ондје чинити он уређиваше.
23И тамничар не надгледаше ништа што бјеше у Јосифовој руци, јер Господ бјеше с њим; и што год чињаше, Господ вођаше у напредак.